Владика Јован: Сећање усмеримо ка жртвама, а не ка злу!

Епископ пакрачко-славонски Јован. Фото: РТРС

Епископ пакрачко-славонски Јован истакао је у разговору за РТРС да Јасеновац, као место огромног страдања, за Цркву и верни народ представља место живог сећања, молитве и сабирања. Подсетио је и на речи патријарха Германа, изговорене приликом освећења храма у Јасеновцу 1984. године: „Праштати морамо, а заборављати не смемо.“

Према речима владике Јована, управо је хришћанско разумевање страдања кључно како би сећање на јасеновачке жртве било позив на мир, праштање и очување историјске истине, а не повод за нове поделе и сукобе. Сећање, нагласио је, треба усмерити првенствено ка жртвама, а не ка злу и починиоцима злочина.

Молитвени програм у Јасеновцу наставља се и наредних дана. Од недеље након Успења Пресвете Богородице па све до 13. септембра у манастиру се свакодневно служи Света литургија и окупља верни народ.

Посебан догађај предстоји 11. септембра, када ће у Кућанцима, родном месту блаженопочившег патријарха Павла, бити служена Света архијерејска литургија. Епископ Јован подсетио је да је храм у којем је патријарх Павле крштен обновљен и освештан 2019. године, док је некадашњи парохијски дом преуређен у поклонички дом. На родном имању патријарха Павла у току је и изградња музеја посвећеног његовом животу и делу.

Овогодишњи празнични дани у Епархији пакрачко-славонској протичу и у знаку обележавања 240 година Епископске књижнице у Пакрацу, једне од најзначајнијих ризница српске духовне и културне баштине. Владика Јован нагласио је да Пакрац, заједно са местима попут Сремских Карловаца, Призрена, Сентандреје и Цетиња, представља један од важних историјских центара Српске православне цркве и српског народа.

Књижница чува изузетно вредан фонд старих и ретких књига, међу којима је велики број раних српских штампаних издања. Посебно место у њеној историји има владика Кирил Живковић, који је постојећу збирку књига организовао као праву библиотеку. Након бројних страдања, одношења и поврата фонда током различитих историјских периода, библиотека је обновљена уз помоћ Србије, Републике Српске и Министарства културе Хрватске.

Говорећи о значају Пакраца, епископ Јован подсетио је и на бројне истакнуте личности које су потекле из овог краја или су са њим биле повезане, наглашавајући дугу традицију образовања и културе. Према његовим речима, историја Епархије пакрачко-славонске може се сагледати кроз три снажне теме – страдање, памћење и васкрсење.

Порука овогодишњих обележавања јесте да се историјско памћење мора чувати заједно са вером, знањем и свешћу о духовном и културном наслеђу, али и са подсећањем да је српски народ у Другом светском рату, поред великих жртава, био и народ победник.

Раније је СПН писао како су архијереји СПЦ освештали дворски параклис Свете Софије у Пакрацу.

Pročitajte takođe