Завршена је међународна конференција о монашкој пракси

Радни део конференције о литургијској теологији и монашкој пракси. Фото: ТВ Храм

Конференција је трајала од 4. до 6. септембра 2026. Другог дана међународне конференције “Литургијска теологија и монашка пракса - извори, развој и преображај, савремени изазови“ у организацији Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Института за духовну и монашки баштину Балкана, 5. септембра 2026. одржан је радни део конференције крај Манастира Светог Сисоја у Епархији браничевској.

Радни део је протекао у три сесије. Првом сесијом председавао је презвитер Александар Ђаковац, професор Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду. Своја научна истраживања су изложили: Митрополит дебарско-кичевски Георгије, који је говорио о литургијској употреби Јеванђеља прилком монашком пострига у чин мале схиме; протођакон Златко Матић, изложивши проблеме и перспективе аскетског етоса и Евхаристију у мисли митрополита пергамског Јована (Зизијуласа); протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, који је представио литургијске свитке Манастира Хиландар и истако њихов значај за историјски приказ литургијске праксе тог периода; док је Епископ хераклејски Климент приказао трагове евхаристијског богословља и монашког етоса у фрескопису из 14 века на западном зиду и припрати зрзеског манастира. На крају прве сесије уследила је садржајна дискусија о месту фрескописа Евхаристије на западном зиду, о пракси причешћивања и литургијском простору, као и о значају правилне пројекције црквеног простора.

Другом сесијом председавао је ђакон Никола Лукић, професор Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду. Предавања су изложили: ђакон Златко Јовановић, који је говорио о монашкој пракси у спису Јована Златоустог “Поређење цара и монаха” кроз призму “Философије по Христу”; проф. Катица Кулакова, изложивши монашку тему у роману “Лавр” Јевгенија Водолазкина; отац Милан Горгевик, професор Православног богословског факултета “Св. Климент Охридски” – Скопје, који је провео синтезу међу литургијског богословља и философије код Светог Николаја Кавасиле; а проф. Мирко Ковачевић је представио утицај Свете Горе на моравску архитектуру и истакао детаље који се назале у Хиландару и у српским средњевековним задужбинама.

Трећом сесијом је председавао ђакон Златко Јовановић, професор Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду.
Своје радове су изложили: презвитер Александар Ђаковац, приказавши евхаристијски смисао љубави као аскетског идеала код Светог Максима Исповедника; свештеник Александар Крстановски, који је говорио о структури рукописног црквенословенског триода македонске редакције; ђакон Никола Лукић, изложивши историјске околности у којима су написана монашка правила митрополита Викентија Јовановића-Видака из 1777; проф. Стефан Цветановски је кроз компаративну анализу Евергетијског и Вељушког (Струмичког) типика приказао литургијско и канонско формирање манастирске самоуправе у 11. веку.

После дискусије која је уследила након сесије, свим учесницима и гостима конференције у име организатора захвалио се протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, најавио да ће наредне године конференција бити одржана у Охриду и изразио радост што се и кроз овакав научни скуп укрепљују везе између сестринске Српске и Македонске Православне Цркве.

Раније је СПН писао како је у Манасији почела међународна конференција о монашкој пракси.

Pročitajte takođe