Поглед из Хрватске: Православни Украјине имају будућност у Божјим очима

Фото: СПН

Смрт монаха Варсануфија у Свјатогорској лаври 23. септембра 2026. потресла је православни свет, али је овај трагични догађај у хрватским медијима готово потпуно прећутан. На значај тог страдања и ситуацију у хрватским медијима, у тексту за нашу редакцију указао је Марко Принц, бивши римокатолички свештеник и данас верник Српске Православне Цркве и једини блогер који се у Хрватској бави темама Православља.

Осим бруталности овог напада, Марко Принц каже да су посебно потресне речи које је монах Варсануфије изговорио у последњим тренуцима живота: „Слава Господу Исусу Христу! Ја сам монах...“

За Марка Принца, управо те речи представљају суштину целог догађаја. Како истиче, Варсануфије у тренутку када му је живот био угрожен није говорио о себи, није проклињао нападаче, није тражио освету, нити је имао оружје. Док би већина људи инстинктивно покушала да пронађе заклон, позове помоћ или се одбрани, његова последња мисао била је усмерена ка Христу.

наводи Принц. Он у овом страдању он види више од трагичне вести из ратом захваћене Украјине. За њега је смрт монаха постала сведочанство Јеванђеља у времену у којем се човек све више везује за овоземаљски живот, настојећи да га продужи по сваку цену.

пише Принц, подсећајући да Христос, према хришћанском учењу, није позвао човека да живот проведе у настојању да обезбеди мирну старост, већ да га посвети Богу.

Посебну тежину његовим речима даје и лично искуство. Као некадашњи римокатолички свештеник који је прешао у Православље, Принц пише да је и сам осетио шта значи када човек због припадности канонској Православној Цркви постане предмет подозрења у сопственој средини.

наводи он, али додаје да управо такве околности могу човека да подстакну да се ослободи везаности за овај свет и почне да посматра стварност из перспективе Јеванђеља и вечности.

У свом осврту он посебно критикује чињеницу да у Хрватској, како наводи, готово да није било медијског интересовања за убиство монаха у Свјатогорској лаври. Истовремено, указује на оно што сматра недовољним познавањем положаја канонске УПЦ и њеног страдања.

Према његовим речима, вести о црквеном животу у Украјини у хрватским медијима ретко добијају простор, док се о канонској УПЦ често говори искључиво кроз политичку призму. Због тога свој блог види као простор на којем покушава да хрватској јавности представи теме које, како сматра, остају прећутане.

Смрт монаха Варсануфија Принц повезује и са речима апостола Петра о страдању хришћана:

У том светлу, он подсећа на древну хришћанску изреку:

За њега зато страдање монаха није само слика трагедије, већ и сведочанство о снази вере. У времену када се људски живот често посматра кроз материјалну сигурност, дуговечност и страх од смрти, Варсануфије је, према његовом тумачењу, показао потпуно другачији однос према животу и смрти:

Последње речи монаха Варсануфија тако су, за аутора овог сведочанства, постале више од речи једног страдалника. Оне су се претвориле у кратку, али снажну исповест вере — да човек и у најстрашнијем тренутку може да остане окренут Христу.

СПН је раније писао да је албански теолог рекао да је убиство у Свјатогорској лаври рана за целу Цркву.

Pročitajte takođe