Митрополит Јован: Лакше је живети у љубави него у мржњи!

Митрополит Јован служио у храму Светог великомученика Лазара Косовског у крагујевачком насељу Белошевац. Фото: Епархија шумадијска

У среду, 26. августа 2026. године, када наша Света Црква прославља Оданије Преображења Господњег, Светог мученика Иполита и Светог Тихона Задонског, архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Јован служио је Свету архијерејску литургију у храму Светог великомученика Лазара Косовског у крагујевачком насељу Белошевац.

Митрополиту је саслуживало братство овог светог храма.

Након прочитаног зачала Светог јеванђеља по Марку, архијереј се обратио окупљеним верницима.

"Не можемо се угледати на Господа Христа ако нисмо у Јеванђељу. Не можемо се угледати на Господа Христа ако се не трудимо да живимо јеванђелски. И, као што често спомињем, ако заиста у средишту нашег живота није Христос, ако није Јеванђеље, промашен нам је живот. И не само што је промашен живот у овоме свету него је промашен и у вечности. Јер овим животом у овоме свету, који у злу лежи, ми, у ствари, или задобијамо или губимо живот вечни. То јест, какав нам је живот, како живимо, како верујемо, како се понашамо и како осећамо одговорност, тако ће нам бити и у Царству небеском."

Владика је поучио сабране да нас Јеванђеље учи слози и саборности. Не сме нас бити брига за људе око нас.

"Сваки човек је одговоран за другога. Не смемо никада да кажемо: “Шта ме брига шта се тамо догађа код других или код другога”. Не, не сме да те не буде брига. Јер нас Јеванђеље учи: сви за једнога, један за све, зато што смо у Цркви, у тој заједници. А чим смо у заједници, онда смо одговорни за тог другога исто онолико колико сам одговоран пред Богом и пред људима за самога себе. Дакле, зато нам треба та кротост и зато нам треба благост."

Митрополит је са посебном озбиљношћу сабранима говорио о корену мржње, који свако од нас треба да убије у себи.

"Када се мржња увуче у човека, онда човек прво из себе избаци љубав. Па онда, због једног човека, почне да мрзи све друге. Насупрот мржњи стоји љубав, а насупрот љубави стоји мржња. За шта ћемо се ми определити? У чему ћемо живети, у мржњи или у љубави? То је наш избор. То је избор у којем нас ни Господ не ограничава, него нам је дао слободу да се определимо да ли ћемо живети у мржњи или у љубави. Као хришћани треба да знамо да је много лепше и много лакше живети у љубави него у мржњи. Јер мржњом коју уперимо према некоме другоме не убијамо ми њега. Ми смо прво убили себе."

За крај своје беседе Митрополит је подвукао како сви треба да тежимо Божијем миру.

"Када човек има Божји мир у себи, он може живети у не знам каквом немиру око себе, а ипак је миран, јер има Божји мир. А онај ко има немир у себи, њему је тешко да живи у средини у којој постоји мир. Јер он у себи има немир и зато хоће да унесе немир и међу друге. А не заборавимо: оно што желимо другоме то се нама догађа. Нека нам Господ помогне да свакоме желимо добро. Јер ако свакоме желимо добро и трудимо се да, колико-толико, учинимо добро другоме, Бог ће нама учинити стоструко више добра. Струко више добра."

По завршетку Свете литургије, Митрополит је благословио верни народ, поделивши им иконице.

Раније је СПН писао како је у мостарском Саборном храму засијао нови полијелеј.

Pročitajte takođe