Представљен дата центар који користи живе неуроне: корак ка штедљивијој АИ?

Прототип првог дата центра с хуманим неуронима. Фото: "DayOne"

Отворено је ново поглавље у истраживању алтернативних технологија за развој вештачке интелигенције, тврде аутори пројекта. Пројекат су представили Медицински факултет Националног универзитета Сингапура, оператер дата центара „DayOne“ и аустралијска компанија „Cortical Labs“. Систем је састављен од двадесет рачунарских јединица „CL1“, чији су неурони узгојени из матичних ћелија и одржавају се у лабораторијским условима.

Према подацима компаније „Cortical Labs“, једна „CL1“ јединица троши око 25 вати, док потпуно попуњен рек с двадесет јединица има потрошњу између 800 и 1.000 вати. То је знатно мање од потрошње класичних серверских рекова, а нарочито савремених система намењених обради захтевних задатака вештачке интелигенције.

Управо је енергетска ефикасност један од главних разлога због којих се биолошко рачунарство све више истражује. Развој вештачке интелигенције захтева све снажније процесоре и дата центре, што истовремено повећава потребе за електричном енергијом и хлађењем. Живи неурони, због начина на који обрађују информаћције, могли би да понуде другачији приступ овом проблему.

Ипак, само ниска потрошња електричне енергије није довољна да би се показало да је технологија практично ефикаснија. Засад нису објављени упоредиви резултати који би показали колико конкретних рачунарских операција систем може да изврши по утрошеном вату, нити су представљени мерљиви резултати на основу којих би се његове перформансе могле директно упоредити са савременим силицијумским системима.

Посебан изазов представља и чињеница да неурони морају да остану живи. „CL1“ системи захтевају пумпе, контролу температуре, мешање гасова и филтрацију како би се обезбедили услови неопходни за њихово функционисање. Према наводима компаније, неурони у јединицама могу да се одржавају до шест месеци.

„Cortical Labs“, међутим, не жели да та технологија остане само у домену научних истраживања. Компанија као потенцијалне области примене наводи откривање лекова, роботику, сајбер-безбедност и откривање превара. Представници пројекта сматрају да сингапурски прототип представља прелазак с лабораторијског истраживања ка комерцијалној употреби.

Слична истраживања спроводе се и у другим деловима света. У Швајцарској компанија „FinalSpark“ развија систем заснован на можданим органоидима, док се у Европи истовремено развијају неуроморфни чипови који опонашају начин рада биолошких неурона, али без употребе живог ткива.

Сингапурски пројекат представља експеримент на граници биологије и рачунарства, али ће његова стварна вредност зависити од тога шта систем може да уради, а не само од тога колико електричне енергије троши. Управо ће мерљиве перформансе и практичне примене показати да ли биолошко рачунарство може да постане озбиљна алтернатива традиционалној инфраструктури за вештачку интелигенцију.

СПН је раније писао да је Илон Маск обећао да ће уз помоћ новог чипа омогућити слепима да поврате вид. 

Pročitajte takođe