Навршено је сто година од упокојења проте Сава Накићеновића

Стогодишњица упокојења проте Сава Накићеновића, Фото: СПЦ

Проти Сави Накићеновићу, знаменитом Бокељу, свештенику, родољубу и истраживачу, било је посвећено шесто вече манифестације „Трг од ћирилице“, поводом стогодишњице његове смрти.

О његовом животу и богатом научном раду говорили су историчар и публициста Горан Комар и проф. Ђорђе Бубало, док је одломке из Накићеновићевих дела казивала драмска уметница Милица Лучић.

По речима историчара и публицисте Горана Комара, његово дело сведочи о очувању идентитета народа у Боки Которској и представља важан вид отпора културној асимилацији крајем 19. и почетком 20. века.

"Узмимо у обзир културна и просветна друштва, првенствено Просвјету. На сасвим темељном нивоу ту су и ствараоци из круга Цвијићевих сарадника, међу којима високо место припада оцу Саву Накићеновићу. Погледајте само просторну дисперзију подручја које је истраживач дотицао: Книн, Конавли, Бока. Први знатнији рад проте Саве је „Опћине херцегновска, рисанска, перашка и Суторина”, који је спремао за објављивање у Српском етнографском зборнику, ал овај рад се није самостално штампао, већ га је Накићеновић прерадио и уградио у обимнију регионалну студију „Бока”, казао је Комар.

Током живота био је под сталним надзором аустроугарских власти, које су га приводиле и уништавале његове записе. Како истиче Комар, он је, упркос томе, остао посвећен својој парохији у Сасовићима и родним Кутима.

"Због тога је његово дело по суштини жртва. И због тога отац Саво живи и данас у своме крају и васколиком свом народу. Снага кућанске деце, иако и у наше време уливана у њиховим породицама, не долази из њиховог фамилијарног оквира, већ долази из најдубљег бола и најдубље тачке људске осећајности коју је отворио народни раскол њиховог краја и њиховог народа, да се ипак обрати у обдржавајући и васкрсавајући стуб веселости и победе", истиче он.

Како је казао проф. Ђорђе Бубало, упркос кратком животном веку и изазовном времену у којем је стварао, прота Саво је дао значајан допринос проучавању Боке Которске. Сарађивао је са Јованом Цвијићем, а велики део свог рада посветио је очувању српске културне баштине.

"О сарадњи попа Сава са Цвијићем и са Српском краљевском академијом сведоче његова писма у Цвијићевој заоставштини у Архиву Српске академије наука и уметности, као и записници са седница академијиних одељења", рекао је проф. Бубало.

Током ратних година провео је време као заробљеник у тврђави Мамула, што је, како истиче Бубало, трајно нарушило његово здравље.

"После рата, пуна срца због ослобођења и уједињења, поп Саво је нашао у себи неслућену енергију да настави са родољубивим истраживањем. Своја осећања због победе у рату овако је исказао у аутобиографији: „Сврхом октобра 1918. доживјесмо и пропаст црно-жуте авети и уједињење цјелокупног српског народа. Обнови се Душаново царство, све нас загрли Душанов бели орао под окриљем Витешког дома Карађорђевића. Сретно било!“, подсетио је проф. Бубало.

Прота Саво Накићеновић остаје упамћен као један од најзначајнијих истраживача Боке Которске.

Његово дело „Бока“ и данас сведочи о времену, људима и обичајима овог краја, чувајући од заборава оно што је стварно и баштињено генерацијама.

Раније је СПН писао како је завршен Преображењски камп у Требињу. 

Pročitajte takođe