Милош Весин одржао предавање на Дивчибарама

Предавање протојереја-ставрофора Милоша Весина у навечерје храмовне славе на Дивчибарама. Фото: Епархија ваљевска

Прослава небеског заштитника Храма Светог Пантелејмона на Дивчибарама отпочела је у петак, 7. августа 2026. године наступом уметнице Анђеле Кулић.

Наредног дана, организована је акција добровољног давања крви у Црквеном дому, а након вечерњег богослужења предавање „Да ли је болест казна, опомена или милост“ је одржао протојереј-ставрофор Милош Весин.

Предавању је присуствовао и Епископ ваљевски г. Исихије.

Један од најбољих проповедника Српске Цркве данашњице, свестрани интелектуалац и духовник широког дијапазона деловања током тродеценијског старања о српској дијаспори у Америци (Чикаго, Илиноис) и упоредо присуства у матици, умировљени протојереј-ставрофор Милош Весин, данас свештенослужитељ у родном Новом Саду, одржао је сјајно предавање о теми „Да ли је болест казна, опомена или милост“.

Ова тема је једна од најактуелнијих још од времена земаљског живота Господа Христа до данас и најзахтевнијих у погледу покушаја да се ваљано расветли и дође до целисходних одговора како за оне утврђене у вери, а још више за још увек неоткривене у јеванђељској науци.

Прота Милош Весин, како је у уводу навео старешина Храма Светог Пантелејмона на Дивчибарама, протонамесник Стеван Сировљевић, посетио је више од 7 хиљада пута браћу и сестре у Христу у болесничким постељама, пруживши им утеху и наду. Тај део његовог бројним достигнућима богатог прегалаштва чини га најпозванијим да говори о болести која се збива по Божјој вољи у животима људи.

Навечерје празника Светог великомученика и исцелитеља Пантелејмона несумњиво је за причу о здрављу и болести најбољи тренутак, будући да њему посвећену дивчибарску светињу верни народ походи ради духовног оснаживања и молитве за исцељење уколико је болест наступила.

У уводном делу излагања, прота Милош Весин је поставио интересантно питање:“Зашто се у нашем језику место у ком се људи лече зове „болница“, а не „здравница“, будући да је реч о месту на које људи долазе по здравље, а не по болест?“ Наравно, ту долазе болесни људи, али увек треба имати поглед усмерен ка напред, мишљења је предавач.

Болест је бол- субјективно и непријатно опажање нечега што условљава оштећење нашег ткива (органа) или душе. Према мишљењу почившег академика др Владете Јеротића, данас је све психосоматика и нема обољења које није психопатолошког порекла (канцер, болести кардиоваскуларног система), навео је прота Весин, уз подсећање на мудрост великана савремене српске науке.

По промислу Божјем, људски организам је мудро устројен. Постоје рецептори за бол и данас се средства за његово отклањање у апотекама највише продају. То је, истакао је прота Весин, наличје медицине данас, јер се отклања само последица бола, али се не тражи узрок. О болу као шанси која се даје од Бога човеку, писао је академик Јеротић.

Узрок физичког бола је једноставно наћи, али када је реч о душевном болу, ситуација је много компликованија због чега данас психијатри и психолози имају много више посла него икада раније.

Разлог томе јесте емотивна незрелост људи, а човек би требало да буде емотивно зрео да би могао да се носи са изазовима у савременом животу, рекао је предавач.

Највећа мана савремене психијатрије јесте то да савремена психијатрија уопште не прави разлику између менталних, душевних и духовних поремећаја. Једноставно, све своде на ниво менталног.

Хрватски психијатар Роберт Торе у делу „Лудило узвраћа ударац“ помиње да су корени прве делотворне бриге о душевно и духовно поремећеним људима били у манастирима древне Византије, што историја савремене медицине прећуткује, упутио је прота Весин слушаоце у стваралаштво великог лекара са простора суседне земље.

Такође, први дубински психолози налазе се међу оцима египатске пустиње, Светим оцима Православне Цркве, који су били велики подвижници и најобразованији људи свог времена- Свети Григорије богослов, први хришћански отац који је Христа назвао „првим терапеутом“, а свештенике терапеутима…

Говорећи о свеприсутнијем феномену нашег времена- депресији, прота Весин је подсетио на старословенску реч „униније“, која означава душевно стање које за последицу има очајање.

Бол се у Светом писму помиње око 70 пута. Међутим, истакао је предавач, први прави бол био је осећај огољености Адама и Еве после првородног греха. Адам се скрива од Бога, поставши свестан да је наг након сагрешења.

"Суштина наготе није да се човек физички свуче, него да буде огољен од најпотребнијег односа са Творцем", рекао је предавач.

Бог је Тај Који је исцелитељ и Његова се милост излива преко Светог Пантелејмона и других великих исцелитеља, који и данас чине чуда. У прилог томе говори и више од милион поклоника из целог света који су сатима чекали да се поклоне Појасу Пресвете Богородице, што је код недобронамерних људи изазвало коментаре о фетишизму и сл. то говори колико немамо талента за радовање, оценио је прота Весин.

"Колико пута у себи у току дана опсујемо? Колико пута се и наглас опсује? Људи себе оправдавају па кажу да је то вентил. То није никакав вентил, то је отров који трује наше мисли и језик… Псовање је болест зато што открива дубље пориве о којима се данас на овим просторима уопште не говори. Погледајте какав је садржај наших псовки! Ко се највише псује? Оно што је најмилије- Бог, мајка, сестра, сунце, мајчино млеко… То говори да смо оно што је Бог дао као најдрагоценији дар да се кроз то пројављује људска блискост благословом Божјим, да се из контакта двоје људи ново биће, ми смо то претворили у средство вређања- скренуо је пажњу прота Милош Весин на несрећу нашег народа узроковану одступањем од вредности који су га вековима одржавале."

До доласка Господа Христа, постојало је схватање болести као нечега до чега је дошло услед сагрешења оног ко је болестан, његових родитеља или даљих предака, подсетио је отац Милош Весин, наводећи пример слепог човека за чији хендикеп Господ Христос каже да је дат како би се „јавила дела Божја на њему“. Дакле, реч је о болести као милости.

Попут одузетог који је у Бањи Витезди лежао 38 година, склони смо да кажемо да немамо човека, заборављајући од кога заправо треба да тражимо помоћ, те на неки начин одбијамо да будемо здрави.

"Ми имамо Богочовека, Кога заборављамо! Стално се ослањамо на човека и тражимо везе код човека преко човека, а Богочовек стоји ту, нуди Своју помоћ… Болест и те како може да буде милост Божја, не мора да буде казна, али увек је опомена која нас позива на промену, преумљење и покајање" –закључио је прота Милош Весин своје предавање које је, као и свако раније, било изузетно посећено и примљено у овдашњем верном народу.

По завршетку излагања, гост из „Српске Атине“ је одговарао на питања сабраних на Дивчибарама, који су желели да прошире своја знања о овој теми.

Раније је СПН писао како је Даница Црногорчевић одржала добротворни концерт у Херцег Новом. 

Pročitajte takođe