Епархија будимска не заборавља протођакона проф. др Милоша Ердељана

Протођакон проф. др Милош Ердељан. Фото: Епархија будимска

Митрополит будимски Лукијан је служио 2. августа 2026. године, на празник старозаветног пророка Илије, свету Литургију у Саборној цркви Успења Пресвете Богородице у Сентандреји, а затим и парастос протођакону проф. др Милошу Ердељану, једном од најзначајнијих српских библиста и професора Православног богословског факултета у Београду, поводом навршених педесет година од његовог упокојења.

Светој Литургији и помену су присуствовали и потомци почившег проф. Ердељана: син Боривоје, доајен српског новинарства, и унука др Јелена Ердељан, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.

О почившем проф. Ердељану надахнуто је беседио митрополит Лукијан који је и сам био његов студент.

Овај молитвени помен има посебан значај за Сентандреју и Епархију будимску, којима је проф. Ердељан припадао својим породичним коренима, васпитањем и духовним образовањем.

Иако је рођен 1907. године у Деви, Милош Ердељан је одрастао и школовао се у Сентандреји, због чега је с правом сматран Сентандрејцем и једним од најистакнутијих изданака овдашње српске православне заједнице.

Његов отац Милан је био појац и конзисторијални послужитељ у Сентандреји, па је Милош од најранијег детињства живео у непосредној близини Цркве и њених богослужења. У таквом породичном и духовном окружењу изграђена је његова љубав према богословљу, Светом писму и црквеном појању.

Као богослов Епархије будимске завршио је Богословију у Сремским Карловцима, а затим и Православни богословски факултет у Београду.

Свој живот је посветио изучавању и тумачењу Светог писма Старог завета, библијске историје и археологије, као и старојеврејског језика.

На Богословском факултету деловао је као професор, декан и продекан, образујући генерације свештенослужитеља и богослова Српске Православне Цркве.

Поред изузетне богословске учености, протођакон Милош Ердељан био је познат и као врстан познавалац црквеног појања и духовне музике и оставио је значајан траг у неговању српског богослужбеног музичког предања, а његово дело „Увод у Свето писмо Старог завета“ и данас представља драгоцену литературу у области српске старозаветне библистике.

Поменом у сентандрејској Саборној цркви, пола века после његовог упокојења, Епархија будимска одала је дужно поштовање своме богослову и знаменитом Сентандрејцу, који је понео духовно наслеђе свога завичаја и уградио га у просветну, научну и богослужбену мисију Српске Православне Цркве.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Војислав Галић, протосинђел Варнава и архиђакон Инокентије, уз молитвено учешће верног народа.

Раније је СПН писао како је у Лондону уприличено молитвено сећање Молитвено сећање на митрополита Антонија (Блума). 

Pročitajte takođe