Литургија у подземном храму Светог Илије сабрала православне у Кубер Пидију

Митрополит Силуан са саслужитељима и верним православним народом у Кубер Пидију у цркви Светог Илије. Фото: СПЦ

Слава јединственог подземног храма Светог пророка Илије у аустралијском градићу Кубер Пидију прослављена је светом архијерејском Литургијом, коју је 2. августа 2026. служио Митрополит аустралијско-новозеландски Силуан. У необичној богомољи, насталој у дубини аустралијске пустиње, сабрали су се верници из више градова Аустралије, настављајући духовни живот српске заједнице на том удаљеном месту.

Светковини у Кубер Пидију претходио је свечани дочек митрополита Силуана у навечерје празника, 1. августа. Високопреосвећени је том приликом присуствовао празничном вечерњем богослужењу, након чега је одржан целовечерњи концерт недавно основаног хора „А Капела Ортодокс“, којим руководи Евгенија Мур.

На празник Светог пророка Илије, митрополит Силуан је началствовао светом Литургијом, уз саслуживање свештенослужитеља и учешће ипођакона и чтечева из Сиднеја, Мелбурна и Аделајда. Саслуживали су архимандрит Петар, архијерејски заменик, умировљени протојереј-ставрофор Милорад Јовчић, који служи при овој мисионарској парохији, протојереј Горан Ћећез, протонамесник Горан Јовчић, јереј Јован Јовчић, протођакон Павел Токарјев из Руске Православне Заграничне Цркве и ђакон Мишел Миочиновић.

Посебан тренутак представљало је прво учешће хора „А Капела Ортодокс“ на архијерејској Литургији. Бројни верници који су на празник дошли из различитих градова Аустралије молитвено су учествовали у богослужењу, док је митрополит Силуан освештао славске дарове које је принео јереј Јован Јовчић са својом породицом.

Говорећи о прочитаном јеванђељском зачалу, митрополит Силуан је подсетио да човек кроз живот пролази попут путника који се суочава с бурним морем, али да ни у најтежим тренуцима није остављен без Божје помоћи. Како је истакао, у животу верника увек су присутни Божја рука, Његов промисао и благодат, који човеку дају снагу да истраје.

Осврћући се на значај празника, митрополит је нагласио да се поштовање Светог пророка Илије не своди на обичајни култ, већ да се истински показује учешћем у светом богослужењу и животу Цркве. Управо је литургијско сабрање у подземном храму у Кубер Пидију још једном показало да удаљеност, сурови климатски услови и живот далеко од великих православних средишта нису препрека очувању вере и црквеног живота.

Храм Светог пророка Илије у Кубер Пидију представља једну од најнеобичнијих српских православних богомоља у свету. У градићу смештеном у Јужној Аустралији, више од 800 километара северно од Аделајда, српски рудари који су у ово пустињско подручје долазили у потрази за послом и опалом настојали су да, поред егзистенције, сачувају и свој духовни живот.

Због изузетно високих температура, које у овом делу Аустралије просечно прелазе 40 степени, храм је изграђен под земљом, на дубини од око девет метара. Подземни комплекс обухвата цркву, црквени двор, парохијски дом и црквену школу, што сведочи о настојању српске заједнице да на овом удаљеном месту створи простор не само за богослужење већ и за црквени и заједнички живот.

Посебност храма огледа се и у начину на који је уређен његов ентеријер. Иконостас је осмишљен по узору на решење које постоји код Румуна, при чему су иконе осликане на стаклу, док се испод њих налази осветљење које целом простору даје специфичан изглед.

Због састава земље, која је помешана са сољу и кречом, класично извођење фресака на зидовима није било могуће. Ипак, пронађено је несвакидашње уметничко решење. Уметник са Новог Зеланда, ослањајући се на српске иконе из византијског периода као узор, обликовао је стеновите делове зидова тако што је мотиве исклесао у самој стени. Тако су у подземној богомољи настале фреске које нису насликане, већ исклесане у камену.

Управо тај спој вере, истрајности и прилагођавања животу у суровом пустињском окружењу даје храму Светог пророка Илије у Кубер Пидију посебно место у духовном животу српске заједнице у Аустралији. Празнично сабрање поводом храмовне славе још једном је потврдило да се православна вера и црквено предање чувају и на најудаљенијим местима, тамо где су српски досељеници својим трудом створили нови простор за живот и молитву.

СПН је раније писао да је владика Фотије у Јањи позвао на очување Православља и јединства Цркве.

Pročitajte takođe