Владика Кирило служио Литургију у древној светињи Марча

Сабрање у древној Мирчи. Фото: СПЦ

Стара Марча била је у недељу, 26. јула 2026, место молитвеног сабрања поводом празника Сабора Светог архангела Гаврила. У осму недељу по Духовима, Преосвећени Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је свету Литургију у капели посвећеној Светом архангелу Гаврилу, поводом славе древне српске светиње.

Са Владиком су саслуживали јереј Драган Топић, парох нарћански, јереј Угљеша Пилингер, парох вараждински, и ђакон загребачки Миладин Андрић. У беседи после читања Светог Јеванђеља, Епископ Кирило говорио је о историјском значају манастира Марче. Изразио је жаљење што ова светиња, услед сложених историјских околности и недостатка међусобног разумевања и толеранције, није сачувана до данас.

Говорећи о празнику Светог архангела Гаврила, Владика је подсетио на његову службу у објављивању Божјих тајни и делу спасења. Осврнуо се и на спомен Светих Отаца првих шест Васељенских сабора, који су, суочени с учењима која су нарушавала истину о Светој Тројици и Господу Исусу Христу, сачували веру предату Цркви. Позвао је верне да проучавају историју Васељенских сабора и учење Светих Отаца, истичући да је познавање православне вере од суштинског значаја за хришћански живот.

Историја манастира Марче

Манастир Марча подигао је Митрополит дабробосански Гаврило Аврамовић, који је, заједно са седамдесет монаха, између 1578. и 1588. пребегао из Босне, из манастира Рмања. Манастир посвећен Светим Архангелима временом је постао важно духовно средиште православних Срба на подручју Вараждинског генералата.

Због свог значаја за православни народ, Марча је постала мета снажне политике унијаћења. У манастир је 1671. доведен први унијатски епископ, а светиња је 1737. накратко враћена Српској Православној Цркви. Већ наредне, 1738, поново је предата унијатима.

Православни народ није прихватио ново одузимање светиње, па је у ноћи између 17. и 28. јуна 1739. манастир Марча запаљен како би било спречено насилно усељавање унијатских монаха. Исте године започета је обнова, која је настављена током наредних година, али је аустријска политика унијаћења довела до новог насилног одузимања манастира 1753.

На молбу српских вођа, царица Марија Терезија тада у Марчу није населила унијатске монахе, већ латинске монахе пијаристе. Они су се убрзо иселили, након чега је манастир постепено пропадао све до потпуног урушавања.

СПН је раније писао да је у Бугарској покренут црквени суд против архимандрита Никанора.

Pročitajte takođe