У Храм Светог Прокопија и изгубљени завичај вратили се Срби из Високог

Светиња стара више од 400 година - црква Светог великомученика Прокопија у Високом. Фото: Википедија

Прослава храмовне славе Светог великомученика Прокопија, 21. јула 2026. у Високом и ове године окупила је бројне вернике и некадашње становнике овог краја. Светој литургији присуствовали су и расељени Срби који су, без обзира на године и удаљеност, поново дошли у своју светињу, потврђујући да се завичај не заборавља, преноси РТРС.

За неке је пут до Високог дуг неколико десетина километара, док се други у родни крај враћају после више од три деценије. Ипак, Прокоповдан остаје дан када се сви окупљају у храму Светог Прокопија, старом више од четири века. Како кажу окупљени верници, у њега се не враћају само ради молитве, већ и због дела свог живота који је остао у Високом.

Малобројни Срби који су остали да живе у Високом истичу да храм током године посећује тек неколико верника, али да се на дан храмовне славе поново испуни народом. Управо тај сусрет даје посебан значај празнику и сведочи о трајној духовној и емотивној вези расељених с родним крајем.

Беседом након Свете литургије митрополит дабробосанско-сребренички Хризостом подсетио је на подвиг светог великомученика Прокопија, који је живот положио за Христа и веру. Он је поручио да и данас треба истрајно чувати православну веру, национални идентитет и културу, не подлежући страху, већ остајући слободан и храбар сведок Христов.

За многе окупљене Прокоповдан је и прилика за сусрет с успоменама. Кум овогодишње славе, Љубиша Петровић, истакао је да су многи Срби услед ратних околности напустили своја вековна огњишта, али да се никада нису одрекли Високог, Илијаша, Вареша, Вогошће, Рајловца и Илиџе. И Мира Дабић из Бијељине нагласила је да јој је част што на велики празник долази у храм како би се сусрела са својим народом, сачувала обичаје и оживела успомене на младост.

Док се наставља обнова храма Светог Прокопија, сваког Прокоповдана обнавља се и нешто што је још драгоценије – духовна и завичајна веза народа с том старом светињом. Литургијско сабрање тако остаје место где се молитвом, сећањем и заједништвом чувају вера, традиција и идентитет српског народа.

СПН је писао о сабрању верника на Купресу на празник Светих великомученика дабробосанских.

Pročitajte takođe