Козма и Дамјан, бесребреници који су лечили вером и љубављу

Браћа Козма и Дамјан свој живот су посветили лечењу болесних, помагању сиромашнима и ширењу хришћанске вере, не тражећи никада награду за своја добра дела. Они заузимају посебно место међу свецима које Православна Црква вековима поштује као узор милосрђа и несебичног служења ближњима.

Свети бесребреници Козма и Дамјан Римски својим начином живота сведочили су да истинско лечење не почиње само од знања и лекарске вештине, већ од љубави према човеку и непоколебљиве вере у Господа Исуса Христа.

Света браћа рођена су у старом Риму, у побожној хришћанској породици. Одрастајући у духу Јеванђеља, још у младости усвојили су вредности које ће обележити читав њихов живот – милосрђе, скромност и несебичну бригу за сваког човека. Поред духовног васпитања, стекли су и лекарско знање, које нису сматрали средством за стицање богатства, већ даром који треба ставити у службу људи.

Убрзо су постали познати као изузетни лекари. Предање сведочи да су, уз Божју благодат, исцељивали најразличитије болести, не само код људи већ и код животиња. Међутим, оно по чему су остали упамћени није била само њихово лекарско умеће, већ одлука да за своју службу никада не приме новац или било какву награду. Због тога их је Црква назвала бесребреницима, односно лекарима који су бесплатно служили ближњима.

Једино што су тражили од оних којима су помагали била је вера у Господа Исуса Христа.

Свети Козма и Дамјан наглашавали су да они сами немају моћ да исцељују, већ да све чини Бог. Болесницима су говорили да је Господ истински Лекар душа и тела и да ће, ако Му искрено поверују, примити оно што је за њихово спасење најкорисније.

Њихова кућа и место у ком су живели постали су уточиште за болесне, сиромашне и невољне. Од наслеђеног имања издвајали су велики део за помоћ гладнима, сиромашнима и онима који нису имали средства за живот. Хранили су гладне, одевавали сиромашне и никога нису одбијали, сматрајући да свако добро учињено ближњем представља служење самом Христу.

Таквим животом нису само лечили људска тела, већ су многе приводили хришћанској вери. Људи који су долазили тражећи исцељење одлазили су не само здравији већ и духовно укрепљени. Захваљујући њиховом сведочењу, многи су остављали идолопоклонство и примали хришћанство.

Међутим, успех њихове мисије изазвао је завист и мржњу противника хришћана. У време римског цара Карина неки незнабошци оклеветали су Козму и Дамјана, тврдећи да својим исцељењима одвраћају народ од старих богова. Цар је наредио да буду ухапшени и доведени на суд.

Када су војници дошли да их ухвате, верници су покушали да их сакрију како би избегли сигурну смрт. Света браћа у почетку нису желела да се скривају, јер су били спремни да страдају за Христа. Ипак, на молбу народа привремено су се повукли. Када су сазнали да су због њих ухапшени невини људи, сами су изашли пред војнике и предали се, тражећи да недужни буду ослобођени.

Пред царем Карином одлучно су исповедили да не поседују никакву магијску моћ, већ да болесне исцељују силом Господа Исуса Христа. Одбили су да принесу жртву паганским боговима, нагласивши да су идоли дело људских руку, док је једини истинити Бог Творац неба и земље.

Према црквеном предању, док је цар упорно одбијао њихово сведочење, догодило се чудо. Његово лице се изненада окренуло уназад, тако да није могао ни да покрене главу. Народ је, видећи шта се догодило, почео да прославља Бога хришћана. Суочен с немоћи и страхом, цар је замолио светитеље да се помоле за њега и обећао да ће поверовати у Христа.

Свети Козма и Дамјан позвали су га да искрено исповеди веру у Господа. Чим је то учинио, његов врат се исправио, а лице вратило у природан положај. Потресен оним што је доживео, цар је одао поштовање светитељима и пустио их на слободу.

После повратка из Рима, света браћа наставила су своју мисију. Обилазили су градове и села, лечили болесне, помагали сиромашнима и проповедали Јеванђеље. Њихова слава све више се ширила, али је с њом расла и завист.

Према житију, њихов некадашњи учитељ лекарске вештине, заслепљен љубомором због угледа који су стекли, позвао их је да заједно беру лековито биље. Када су остали сами у планини, убио је најпре једног, а затим и другог брата, сакривши њихова тела крај потока. Тако су свети Козма и Дамјан окончали свој земаљски живот, примивши мученички венац за верност Христу.

И после њихове мученичке смрти, бројна су сведочанства о чудесним исцељењима и помоћи коју су верници добијали молитвама светим бесребреницима. Зато су вековима међу најпоштованијим светитељима православног света, а многи храмови, болнице и лекарске установе посвећени су управо њима.

Празник Светих врача Козме и Дамјана подсећа да је истинска служба човеку неодвојива од љубави, смирења и вере. Њихов живот остаје пример да се највеће богатство не стиче златом и сребром, већ делима милосрђа, пожртвовања и несебичне љубави према ближњима.

СПН је писао о Сабору светих Дванаест апостола Христових.

Pročitajte takođe