У Бару одржано Видовданско вече

Видовданско вече у Бару. Фото: Митрополија црногорско-приморска

Видовданску беседу, 28. јуна 2026.године одржао је књижевник Будимир Дубак, а вече је протекло уз богат културно-уметнички програм који су приредили: КУД „Свети Јован Владимир“, Хор „Свети Јован Владимир“, Певачка група „Дарови Светог Јована Владимира“ и дечији хор Саборног храма Светог Јована Владимира.

Програм је водио богослов Никола Зековић.

Књижевник је на почетку истакао како смо се заједно са Светим кнезом Лазаром определили за царство небеско.

„Битка за освајање града Троје по Хомеру је трајала 10 година, а Бој на Косову се збио од преподнева до заласка сунца, на Видовдан 1389. године. Међутим, тај Видовдан траје у живој успомени српског народа већ 637 година. И трајаће, док је света и века. Зато смо се и данас сабрали, на Видовдан, у Бару, у Храму Светог Јована Владимира, не да би славили „пропаст царства српскога” и празновали своју погибију, већ „празнујемо умртвљење смрти и почетак инога, вечнога живота”. Славимо догађај који је означио коначно опредјељење српског народа за Царство Небеско и улазак у свештену историју спасења у Христу."

Он даље повлачи паралелу између Видовданског страдања са страдањем Господа Исуса Христа на Голготи.

"Крв Светога кнеза Лазара и косовских витезова „за крст часни и слободу златну” представља жртвену крв, проливену за Косовски завет, који је истоветан са Светосављем, а оба опредељења се сливају у Голготски завет Господа нашег Исуса Христа. На Косову се, како каже Свети владика Николај, „наша историја одиграла на најширем плану, на трагичној и узвишеној граници небеског и земаљског, Божјег и људског… Косово нас је учинило великим народом. Оно је наша народна Голгота, али у исто време наше народно васкрсење, духовно и морално”. Косовски завет није никаква идеологија, како га је понекад тумачила савремена наука, већ је „опредељење и исповедање нашег хришћанског православног идентитета, континуитет нашег народног духовног бића и литургијског памћења”, каже Жарко Видовић. Лазарев Косовски завет није само Голготски завет Христов, већ је и завет Светој Богородици."

Даље, се књижевник осврнуо и на боравак Појаса Пресвете Богородице у Београду, који је ујединио српски народ.

"У песми „Пропаст царства српскога” Свети Илија носи „књигу од Богородице” и спушта је на кољено „цару на Косово”. Богомајка беседи кроз саму књигу, која пита цара Лазара: „Коме ћеш се приволети царству?” И ту Свети кнез Лазар полаже Косовски завет, приволевши се Царству Небескоме. Није никакво чудо што је великомученик косовски даровао део Часног појаса Пресвете Богородице и частицу Часнога крста светогорском манастиру Ватопеду, у знак захвалности за књигу што му је пред одсудни бој долетјела „Од светиње, од Јерусалима”, али и из дубоке захвалности што је ова царска лавра на Атосу примила под своје окриље Светога Саву и Светога Симеона Мироточивог. Отуда је поклоњење Часном појасу Пресвете Богородице у Храму Светога Саве у Београду истовремено и поклоњење Светом Сави и Светом кнезу Лазару. "

Он Космет описује као живу рану нашег народа. Косово је за нас живописни гроб Христов.

"Косово и Метохија је жива рана српског народа. Одавно на тој нашој светој земљи ходимо голготским путем. Његош целу своју националну идеју темељи на Косовском завету. Сведочећи васкрсење Христово он је Косово видио као поље страшног суда, насред којег је „содом запушио”. Али га доживљава и као гробницу Христову, у којој српско „надање закопано” чека васкрсење свеколиког многострадалног народа. Косово је живоносни Христов гроб свих Срба. Господ је пред распеће говорио: „Сад је суд овоме свету”. Блаженопочивиши митрополит Амфилохије је у нашем времену својим животом и делом „Летопис новог косовског распећа” непоновљиво свједочио о новим страдањима на Косову и Метохији."

Тај Христов суд пред распећем и данас представља проверу људске правде и неправде.

"Он каже да се тај Христов суд пред распећем и „данас јавља и открива и нама и свим Европљанима и свим земаљским народима управо на Косову. То је провера људи и народа, то је провера људске правде и неправде. Најдубљи сукоб зла и добра, мржње и љубави, безумља и умља се пројавио на Косову и Метохији… ” Сведоци смо, браћо и сестре, страдања и данас у нашој колијевци, док српски народ широм Васељене светкује заветни празник – Видовдан. Мржња управља тим демонским силама, које нас гоне, руше, пале и скрнаве наше храмове. Јер, по речи Христовој: „Ако су мене мрзели и вас ће мрзети”. И додаје Господ наш, да је разлог те паклене мржње то што смо Његови и што носимо на себи печат Његов. Нека би Бог дао да Свети Вид отвори очи целом српском народу, да сви прогледамо, да се обожимо, сложимо, умножимо и надахнемо жртвом и вером наших неумрлих предака. Али нека и наше гонитеље излијечи од слепила мржње, како би видели да зло никоме добра није донело. Молимо се Светом великомученику косовском Лазару да нас благослови, из Царства Небеског.“

Раније је СПН писао како је Видовдан молитвено и торжествено прослављен широм храмова СПЦ.

Pročitajte takođe