Наставља се обнова храма у Великом Поганцу

Обнавља се храм у Великом Поганцу. Фото: Митрополија загребачко-љубљанска.

У самом срцу Великог Поганца, равничарског села, надомак Копривнице, смештена је црква Светог великомученика Георгија изграђена давне 1722. године.

Како то бива у већини оваквих места, овај храм представља не само духовно, већ културно и историјско средиште овог краја, место окупљања, молитве и заједништва које траје генерацијама.

Крајем прошле године, започела је обнова фасаде, што је први пут у дугој историји ове цркве, да се обављају радови на фасади.

Како је испричао јереј Бранислав Тодоровић, парох у Великом Поганцу, захваљујући средствима која су добили од Министарства културе и медија Републике Хрватске, радови на фасади звоника су увелико у току, а по благослову Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког др Кирила, администратора Епархије загребачко-љубљанске, покренута је акција прикупљања средстава како би се до краја завршио тај део храма, односно како би у овој фази био обновљен и сам улаз у храм.

„Хвала Богу дочекали смо да започну и радови на обнови фасаде нашег храма. Према подацима са којима располажем, прота Илија Карајовић, тадашњи парох у Великом Поганцу 2008. године је обновио кровиште, а почетком 2000-их један мештанин Mилан Брница, данас нажалост покојни, је финасирао обнову куполе“,– рекао је отац Бранислав.

Он је још напоменуо да је пре три године у потпуности обновљен иконостас, који потиче из 1779. године, а који је и најврједнији део црквеног инвентара и чији је аутор знаменити иконописац Јован Четиревић Грабован.

У Великом Поганцу је већинско православно становништво, но број житеља се значајно смањио у односу на деведесете године прошлог века. Како наводи отац Бранислав, од више од 130 домова, колико их је било пре рата, данас село броји 39 православних породица.

„Нажалост, број верника на богослужењима није велики, али се трудим да им, па макар и у малом броју, преносим реч Божију, али и да деци кроз веронауку коју предајем у школи, преносим основе наше вере. За велике празнике, Божић, Васкрс, Светог Саву окупи се увек већи број људи“, испричао је отац Бранислав.

Навео је да се људи овдје углавном баве пољопривредом, па им није једноставно ни оставити те послове, али и да постоји недостатак навике.

Радост му, признаје, уноси чињеница да има неколико млађих, вишедетних породица, које све чешће долазе у цркву, па тим недјељама овај храм сведочи живу веру Христову, у пуном смислу те речи.

Према сведочанствима житеља овог села, некада је у близини цркве сваке седмице био организован сточни сајам.

Тада је Велики Поганац постајао централно место овог краја Хрватске, а колики је био одзив и излагача и посетилаца, потврђује податак да су трактори и камиони са стоком стајали дуж целог села.

„О цркви нема много архиве, неке податке сам по доласку овдје успијевао пронаћи по селу, па сам их сортирао и сачувао. Међутим, нека давнија историја цркве није нигде сачувана. Због своје историјске и архитектонске вредности црква је 1965. године проглашена спомеником културе и стављена под заштиту државе“, рекао је отац Бранислав и додао да је парохијски дом у којем данас живи његова породица, 2021./2022. године у потпуности обновљен.

Према његовим речима, план је да се радови на обнови преосталих зидова храма наставе и наредних година, како би он у пуном сјају служио свом народу. Из тог разлога, навео је да сваки прилог, без обзира на износ, представља велики корак ка циљу.

На сајту Митрополије загребачко-љубљанске стоји упутство како се може уплатити новац за изградњу ове светиње.

Раније је СПН писао како је у Далматинској Лазарици одржан велики Видовдански сабор.

Pročitajte takođe