Видовдан молитвено и торжествено прослављен широм храмова СПЦ

Косовка девојка, Фото: kosovo-online

На Видовдан, у недељу, 28. јуна 2026. године, Митрополит нишки г. Арсеније служио је свету Литургију у манастиру Светих Архангела у Конџељу.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Ђукан Оровић, парох први житорађски; протојереј Никола Илић, архијерејски намесник топлички; јеромонах Симеон Гавриловић, настојатељ манастира Светог оца Николаја у Куршумлији; протојереј Ненад Милосављевић, парох први прокупачки; јеромонах Јефрем, настојатељ конџељске свете обитељи; и протођакон Никола Ераковић. Појао је хора цркве Светог Прокопија из Прокупља.

По заамвоној молитви, војсковођама, војницима и свим мученицима пострадалим на бранику Отаџбине одслужен је помен. Уследио је пригодан културно-уметнички програм, који се традиционално одржава у склопу Светопличког видовданског сабора.

На Видовдан у храму Светог апостола Луке у Великом Вуковју, који овај дан прославља као своју преславу (летњу славу), служена је Света архијерејска литургија.

Свету литургију служио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење протојереја Далибора Петковића, пароха ступовачког, јереја Славомира Гвојића, пароха великобршљаначког, и ђакона загребачког Александра Миљановића.

Обраћајући се сабраном народу, владика Кирило је истакао да Видовдан није само историјски спомен на Косовску битку, већ прије свега свједочанство јеванђелског избора Царства небеског.

„Свети кнез Лазар посведочио је оно на шта нас и Јеванђеље позива: ‘Иштите најпре Царство небеско, а остало ће вам се све додати.’ То је порука Видовдана – да човек у свом животу увек првенство даје Царству Божијем и вечним вредностима“, поручио је владика Кирило.

Говорећи о Косовском завету, владика је нагласио да се жртва Светог кнеза Лазара и косовских мученика може разумјети само у свјетлу Христових ријечи:

„Нема веће љубави него да неко положи живот свој за ближње своје. Управо су том јеванђелском љубављу били надахнути Свети кнез Лазар и они који су са њим положили своје животе“, истакао је.

Подсетио је да Видовдан и данас позива хришћане да свој живот граде на јеванђелским вредностима, не заборављајући да је човеков коначни циљ заједница са Богом.

„Живимо на земљи, али увек мислимо на небо. Иштимо најприје Царство небеско, а све остало Господ ће нам додати“, поручио је владика Кирило.

По завршетку Свете литургије домаћин славе, јереј Славомир Гвојић, захвалио је Епископу Кирилу на архипастирској посети и служењу Свете литургије, истичући да је његов долазак духовно укрепљење за верни народ овога краја.

Након ломљења славског колача и освећења жита, уприличена је заједничка трпеза љубави за све сабране.

На празник Светог великомученика кнеза Лазара – Видовдан, у недељу, 28. јуна, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу служена је Света литургија.

Свету литургију служио је протојереј Зоран Радић, уз саслужење архимандрита Данила (Љуботине), протојереја-ставрофора Душка Спасојевића и јереја Андреја Иваненка.

По завршетку Свете литургије служен је помен Светом кнезу Лазару, косовским јунацима, као и свим пострадалим српским војницима и жртвама ратова, уз молитву за покој њихових душа.

Празник Светог великомученика кнеза српског Лазара и свих светих српских мученика – Видовдан, прослављен је Светом литургијом у Цркви Светог Ђорђа, под Горицом.

Евхаристијским сабрањем началствовао је  протојереј-ставрофор Гојко Перовић-архијерејски намесник подгоричко-колашински уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, и ђакона Луке Павићевића; док је молитвено учествовао прота Милун Фемић.

На литургијске возгласе одговарао је Хор Свети Сава предвођен Снежаном Поповић, дипл.теологом.

Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Перовић.

,, Волео је и кнез Лазар двор, трпезу, госте и царску порфиру – али дође Видовдан, дан после кога се није могло живети. Није он био неко ко је био спутан нечим, да живи. Него му је Бог давао и то што му је давао, он је умножавао и остао је запамћен и прије Косовске битке, као велики дародавац и ктитор цркава. Благоверни кнез Лазар није случајно запамћен – стотину је ту разлога а налепши је тај – да је могло и да прође без Косовске битке, да у миру може да живи са круном на глави, поштујући јачега од себе. И осјетио је да је важније положити живот, па и ако нема никаквих изгледа да та жртва, да неки плод. Празан Христов гроб и одваљени камен су ти, над којим су се кнез Лазар, Милош Обилић, Топлица Милан, Бановић Страхиња, Иван Косанчић, Југ Богдан – надахнули, том светлошћу и схватили да је овај живот пролазан, а небеско увијек и довека.!“ – поручио је начаствујући свештенослужитељ, прота Перовић.

После одслужене Литургије служен је парастос свим страдалим за веру и отачаство од Косовске битке, до дана данашњег.

Потом је благосиљан и пресечен славски колач као и кољиво које су верни принели, у славу и част косовских јунака и свих палих војника и народа Божијег, од Видовдана до данас.

Светом литургијом, поменом палим српским јунацима пре Косова, од Косова до данашњих дана, резањем славског колача поводом храмовне славе капелице посвећене Светим српским новомученицима, поменом блаженопочившем архимандриту Лазару и славском трпезом љубави, у острошком скиту Јован Долу код Никшића 28. јуна 2026. lета Господњег,  саборно и молитвено је прослављен Видовдан.

Светом службом Божијом у Цркви посвећеној Светом кнезу Лазару и новомученицима српским, началствовао је никшићки парох протојереј Миодраг Тодоровић, а саслуживали су му острошки игуман архимандрит Сергије и сабрат јеромонах Натанаило, уз молитвено учешће бројног монаштва и верног народа.

После читања Светог Јеванђеља, сабранима се речима празничне беседе обратио о. Миодраг.

 "Данас је управо дан када је српски народ посведочио да је пут, истински пут српског народа, пут према Царству Божијем. Зато и песник каже ”Све су битке завршене давно, само битка за Косово славно, шест векова непрестано траје и трајаће докле Србин траје”. Овај видовдански пут је уствари обновљени светосавски пут, јеванђаљски пут. На Видовдан је разрешена та дилема коме ћемо се привољати царству. И овај свет, како се каже у овом Јеванђељу, који нас омрзну јер не припадамо њему, не приклонисмо се материји да се спустимо испод човековог достојанства и да њу обожавамо, него се приклонисмо Христовом путу. А тај је пут, нужно пут, страдања. Пут страдања свега онога што је недостојно човека. На том путу, ако Бог да пострадаће и лажи, и обмане, и мржње, и клевете, све оно што је трње посуто по том путу, не били нас заболело и не бисмо ли са тога пута скренули. Зато није ни чудо да је највећи песник српског језика обновио, поезијом обновио Светосавски и Јеванђељски завет и назвао га Косовским заветом и показао да су Срби заветни народ. А човек који има завјет са Богом, он тај и такав завет треба да има и са људима, и са својим сународницима, и са иновернима, и са читавом васељеном. И то је оно што један народ и један човек могу да дају васељени. Негде је рекао блаженог спомена Митрополит Амфилохије, када је било оно бомбардовање 1999. године, па и то је било управо сведочанство оваквог погледа на свет. Бомбардују те зато што си на путу истине, а Митрополит каже ви нас бомбама, а ми вас светитељима. И то је оно што један народ, што један човек, што једна породица, што једна заједница била мала или велика, може да да свету, а да не буде лаж и да не буде обмана – рекао је о. Миодраг.

Сабрано монаштво и верници причестили се на Литругији светим Христовим тајнама.

Саслужитељи су потом служили парастос палим српским јунацима и витезовима прије Косова, на Косову и од Косова до данашњих дана, за Крст часни и слободу свету.

О. Миодраг са саслужитељима потом је благосиљао и пререзао славски колач који је поводом храмовне славе припремила острошка братија на челу са игуманом Сергијем.

Игуман Сергије заблагодарио је сабранима што су дошли да прославе Светог кнеза Лазара и српске војковође и да се помоле за душе страдалих српских војсковођа и војника.

Сабрани су потом служили помен блаженопочившем игуману острошком оцу Лазара и осталом монаштву чији земни остаци почивају на манастирском гробљу, као и члановима ктоторске породице Никчевић.

Заједничарење је настављено за славском трпезом љубави.

На Видовдан, 28. јуна 2026. године, свету Литургију у Саборном храму у Новом Саду служио је презвитер Бранко Батало уз саслужење свештенства Саборног храма. После заамвоне молитве, служен је парастос свим нашим војводама и војницима који су свој живот положили за веру и Отаџбину, од Косовског боја до данас.

По отпусту свете Литургије, верном народу се обратио Високопреосвећени Митрополит бачки господин др Иринеј и честитао свима празник.

„Данас је 637. Видовдан од оног дана 1389. године, када су наши преци извојевали велику духовну победу, победу вечности над пролазним временом, а изнад свега победу вере над маловерјем и жртвовали су себе и своје животе за своје ближње, за свој народ, за његову веру и за његов опстанак. Од тада, са малим прекидима, страдање и мучеништво у историји нашега народа не престаје, али ни нада и увереност у истинску духовну победу, јер ми не прослављамо поразе. Као што ни на Велики петак није био пораз Господа Христа него победа над смрћу, грехом и ђаволом и даривање вечнога живота што је све запечаћено Васкрсењем из мртвих, тако ни на Косову пољу није прослављен нити обележен неки пораз – и данас се не обележава – него се обележава управо та истина о томе да када смо са Христом увек побеђујемо свако зло, сваки грех, сваку смрт. И никада не враћамо за зло злом него увек идемо путем добра, путем Јеванђеља, путем љубави Христове. Тако и ми данас, саосећајући са нашим народом, где год он страда, нарочито на Косову и Метохији, али и другде, и са свим људима било где на свету који страдају од онога што је могло да се избегне да нема греха у човечанству, као што су например ратови и ужаси које доносе, тако и они који страдају у великим природним непогодама и катастрофама, као што слушамо веома често да се дешава у свету, у разним земљама. Нека Господ, молитвама светога кнеза Лазара, свих осталих светих мученика и новомученика, свих Божјих угодника, буде са нама Својом благодаћу, Својом љубављу! На многа и блага лета!“

На празник Светог великомученика кнеза Лазара и мученика српских– Видовдан, 28. јуна 2026. године, у Саборној цркви у Сентандреји свету Литургију служили су архијерејски заменик протојереј-ставрофор Војислав Галић, протосинђел Варнава Кнежевић и архиђакон Инокентије Лукин.

О значају празника беседио је протојереј-ставрофор Војислав Галић, који је истакао да Видовдан није празник пораза, већ празник мученичке победе и васкрсењске наде. Подсетивши да се смисао Косовског завета може разумети једино у светлости Христовог Васкрсења, нагласио је да је мучеништво најузвишенији израз љубави према Богу и ближњем, јер онај који полаже живот за другога сведочи веру у живот вечни и победу добра над злом.

По завршетку свете Литургије служен је парастос свим српским војсковођама, војницима и свима из рода нашега који су пострадали од злочиначке руке, од Косова до данас.

Светој Литургији присуствовале су Њена Екселенција Биљана Гутић Бјелица, амбасадор Босне и Херцеговине у Мађарској, и Ивана Кунц, први саветник Амбасаде Републике Србије у Мађарској, чије је присуство сведочанство поштовања духовног, историјског и културног значаја Видовдана и неговања добрих односа матичних држава са Српском Православном Црквом нарочито о прослави нјвећих српских празника.

Видовданска молитвена прослава у Сентандреји има и посебну историјску тежину, будући да су се у овом граду једно време налазиле и свете мошти Светог великомученика кнеза Лазара, чиме је Сентандреја трајно уписана у историју чувања косовског завета и светолазаревског наслеђа.

У поподневним часовима у Саборној цркви служено је вечерње богослужење, након којег је традиционално служен молебан код Крста на Тргу цара Лазара, на месту где се некада налазила црква Светог Луке.

Управо у том храму, после Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године, почивале су мошти Светог кнеза Лазара, чинећи Сентандреју једним од најзначајнијих места српског духовног памћења и чувара косовског завета северно од Саве и Дунава.

Молитвено сабрање на овом месту сваког Видовдана представља живо сећање на ту велику историјску и духовну везу српског народа са Сентандрејом и Сентандреје са матичном државом.

По завршетку молебана, председница Самоуправе Срба у Мађарској др Јованка Ластић као и представници Самоуправе Срба у Сентандреји, и представници других српских институција, положили су венце на споменик. Након тога уследио је пригодан културно-уметнички програм у којем су наступили Српско позориште у Мађарској, Српски културни центар „Венац“ и Хор Свети Серафим Саровски из Зрењанина као и драмски уметник Александар Дунић. Овај програм је познат као Видовдански маратон и изводи се сваке године, а обилази и многа српска места у Мађарској.

Кроз поетско-драмски и музички програм, посвећен Видовдану и Косовском завету, сабрани народ имао је прилику да се, и кроз уметнички израз, подсети непролазних вредности вере, жртве, слободе и националног јединства.

Видовданска свечаност завршена је у Српском црквеном музеју, где је свечано отворена изложба фотографија манастира Грабовца аутора Ивана Јакшића, истакнутог члана српске заједнице у Мађарској. Кроз уметничке фотографије представљена је лепота, духовна дубина и историјски значај једне од најстаријих српских светиња у Мађарској, а изложба је уједно посведочила и трајну повезаност српског народа са његовим духовним и културним наслеђем на овим просторима.

Програму и отварању изложбе су присуствовали Њ.Е. Биљана Гутић Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској, Ивана Кунц, први саветник и Марија Бакоч , конзул Амбасаде Републике Србије, потпуковник Предраг Зељковић, војни аташе.

У нед‌ељу, 28.јуна 2026.године, на празник Светог мученика кнеза Лазара и свих Светих мученика српских-Видовдан служена је Света Архијерејска Литургија и обележена храмовна слава у храму Светог мученика Вида и Светог великомученика кнеза Лазара на Буковој Пољани.

Свету Архијерејску Литургију служио је Архиепископ и Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије са свештенством и свештеномонаштвом богомчуване Епархије будимљанско-никшићке, уз молитвено присуство верног народа. 

У току Свете Литургије митрополит Методије крстио је и миропомазао слуге Божје Томислава и Веселина. 

По завршетку службе, уследила је свечана Литија око храма, након чега је пререзан и славски колач у част данашњег празника. 

На самом крају верне је поздравио, празник честитао и речима архипастирске беседе се обратио Митрополит Методије, након чега је уприличена и трпеза љубави.

Поводом празника Светог великомученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских –  Архиепископ и Митрополит врањски г. Пахомије, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије врањске, служио је празнично бденије а на сам празник Свету архијерејску Литургију у Владичином Хану, у храму посвећеном Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима и новомученицима.

На Видовдан Српска Православна Црква молитвено прославља Светог великомученика кнеза Лазара и све свете српске мученике, који су својим животом и страдањем посведочили верност Христу и определили се за Царство небеско. О величини Видовдана и светолазаревског завета најбоље сведоче речи преподобног Светог Јустина Врањског и Ћелијског.

„Данас је Видовдан! Каква благовест! Какво Еванђеље јавља данашњи свети велики и страшни Празник. Гле, испред свих, он нам шаље дивног Светитеља Божијег – Цара Лазара. Он, на тањиру носи главу своју у Небеско Царство. Дошао је дан, дан када Небеска Србија полаже свој страшни испит, дан када Свето Еванђеље Светог Саве отвара тешке, страшне странице своје Српске Голготе. Свети Кнез определио се, у име целог народа, за Царство Небеско, јер је земаљско царство за малена – за кратко време, а Небеско је вавек и до века...“

Након беседе Архиепископа и Митрополита врањског Господина Пахомија, у којој је подсетио на значај Видовдана и велику улогу светих мученика у очувању православне вере и националног идентитета, формирана је свечана видовданска литија која је прошла улицама Владичиног Хана. У литији су учествовали припадници Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, представници бројних културно-уметничких друштава са територије општине, деца, ученици основних и средњих школа, као и многобројни верни народ и грађани.

Код спомен-обележја жртвама страдалим у Владичином Хану током НАТО агресије на Србију 1999. године служен је помен свим српским војсковођама и војницима, од Косовског боја до данашњих дана, као и невино пострадалим жртвама НАТО бомбардовања. Код Часног крста освећено је славско жито и пререзан славски колач поводом градске славе Владичиног Хана, у присуству домаћина славе, председника општине Горана Младеновића и његових сарадника.

На самом крају Архиепископ и Митрополит врањски Господин Пахомије поздравио је све житеље Владичиног Хана и честитао им градску славу, пожелевши да их Господ укрепљује, чува и благосиља. Тиме је свечано окончана видовданска литија поводом градске славе.

По завршетку свечаности, за сав верни народ приређено је пригодно послужење у Дому културе у Владичином Хану.

Уочи празника Видовдана, 27. јуна, у Берковићима је свечано прослављен празник Светог кнеза Лазара и Светих новомученика српских.
Прослава је отпочела вечерњим богослужењем којим је началствовао свештеник Срђан Милошевић, уз саслужење свештеника Александра Црногорца и Дејана Грчића.
 
 По завршетку богослужења уприличен је пригодан културно-уметнички програм, након чега су уручене захвалнице заслужним појединцима и награде најуспешнијим ученицима са подручја општине Берковићи. 

Вече је крунисано духовним концертом црквеног хора „Свете Ангелине Крушедолске“ из Никшића.
 
На сам празник, 28. јуна – Видовдан, служена је Света Литургија којом је началствовао требињски парох, свештеник Александар Илић, уз саслужење невесињског пароха, свештеника Дејана Ивановића, и дабарског пароха, свештеника Дејана Грчића. 

Молитвеном сабрању присуствовао је велики број вјерног народа, као и представници јавног и политичког живота са различитих нивоа власти, који су својим присуством увеличали ову свечаност.
 
По завршетку Свете Литургије вјерни народ је приступио Светој тајни причешћа. Потом је обављен свечани опход око светог храма, служен помен пострадалим Дабранима, извршено ломљење славског колача и освећење славских дарова. 
 
Прослава је настављена пригодним културно-уметничким програмом, а за све присутне уприличена је трпеза љубави.

На празник светог блаженог великомученика кнеза Лазара и светих мученика српских пострадалих за веру Христову до данас, 28. јуна 2026. године, митрополит Фотије је служио Свету архијерејску литургију у Саборном храму у Српској Вароши у Брчком, који овог дана прославља крсну славу града.
 
 Митрополита је у порти храма свечано дочекао старешина храма, протојереј Александар Јефтић, заједно са архијерејским намесником брчанским, протојерејем-ставрофором Миодрагом Тошићем, свештенством, ђаконима и многобројним верним народом.

Поводом славе града, митрополит Фотије је са градоначелником Брчко дистрикта, господином Синишом Милићем, преломио славски колач, након чега је за све присутне уприличена празнична трпеза љубави.
 
Након литургије кроз градске улице прошла је свечана видовданска литија до споменика „Браниоцима Брчког“ и „Добрином споменику“. На овим местима је служен помен свим војницима, борцима и јунацима који су кроз историју свој живот положили за православну веру и отаџбину.

„Видовдан је историја из које сви морамо учити. Он две љубави спаја у једну: љубав као окретање другог образа и љубав када живот свој полажемо за ближње своје. Те две љубави су неодвојиве и тек заједно чине једну целину, то јест, целовиту хришћанску истину. Наше младе генерације треба посебно да се васпитавају у духу Видовдана и наших јунака и светитеља“, поручио је Његово високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије на празничном литургијском сабрању у Брчком.
 
Светковина у Српској Вароши и ове године је, у духу Косовског завета, окупила вернике око живе речи Цркве, молитве и светог заједништва.

Свечаност поводом празника Видовдана и ове године одржана је у организацији Центра за културу Барајево, уз подршку Црквене општине Барајево. Овим сабрањем званично је отпочело и овогодишње Барајевско културно лето. Велики број грађана, међу којима је било и много деце, окупио се у порти Храма Спаљивања моштију Светог Саве у Барајеву.

Академија поводом празника почела је у 20.15 часова. Програм је отворен беседом архијерејског намесника бељаничког, протојереја-ставрофора Виде Милића, који је истакао историјски значај жртве Светог кнеза Лазара и косовских јунака, повезавши њихову жртву са жртвом Христовом.

Након тога наступила је музичка група „Расија“, у саставу: Нина Несторов, Катарина Несторов и Анђелија Стошковић, уз инструменталну пратњу. Извеле су велики број народних песама посвећених Косову и Метохији, а поједине нумере отпевале су заједно са окупљеним народом, на опште задовољство присутних.

Након свечаности, присутни су наставили дружење у порти барајевског храма, у атмосфери заједништва и духовне радости.

Раније је СПН писао како је Видовдан торжествено прослављен у Грачаници.

Pročitajte takođe