У Темишвару служен парастос блаженопочившем Епископу СПЦ

Епископ шумадијски др Сава. Фото: СПЦ

Митрополит будимски и администратор темишварски г. Лукијан је служио 17. јуна 2026. године у Саборној цркви у Темишвару, поводом 25. годишњице од упокојења, парастос блаженопочившем Епископу шумадијском др Сави (Вуковићу), дугогодишњем администратору Епархије темишварске (1980-1996).

Том приликом, митрополит Лукијан је посебно говорио о личности и делу владике Саве и његовом литургијском, богословском, пастирском, музиколошком и уопште научном доприносу Српској Православној Цркви.

Митрополит је нагласио да се блажене успомене владика Сава нарочито истицао као ревнитељ српске традиције у црквеном богослужбеном, пастирском и административном смислу.

Осим тога био је брижни духовни родитељ како митрополиту Лукијану тако и многобројним свештеницима и богословима Темишварске епархије.

Епископ шумадијски Сава (у свету Светозар Вуковић) се родио у Сенти 13. априла 1930. године.

Основну школу и нижу реалну гимназију је завршио у Сенти, Богословију Светог Саве у манастиру Раковици 1950, а Богословски факултет у Београду 1954. године.

На Богословском факултету у Београду је докторирао 15. маја 1961. године.

Патријарх српски Герман га је замонашио у манастиру Ваведењу у Београду 3. новембра 1959. године, а 4. децембра исте године га рукоположио у чин јерођакона.

У чин презвитера рукоположио га је Патријарх српски Герман 3. јуна 1960. године и произвео за протосинђела.

У чин архимандрита произвео га је, по благослову Патријарха српског, 24. јуна исте године Митрополит загребачки Дамаскин (Грданички).

За викарног Епископа моравичког изабран је 20. маја 1961. године.

Хиротонисали су га, у београдској Саборној цркви, 23. јула 1961. године Патријарх српски Герман и епископи бачки Никанор и банатски Висарион.

За Епископа источноамеричког и канадског је изабран 1. јуна 1967. године и на тој катедри је остао је 13. септембра 1977. године. Свети Архијерејски Сабор га је изабрао за Епископа шумадијског 21. маја 1977. године.

Представљао је Српску Православну Цркву у Комисији за припрему Светог и Великог Сабора Православне Цркве у Женеви (1979-1991) и у Дијалогу са Римокатоличком Црквом (1980-1991).

Учествовао је у раду више међуцрквених организација и скупова.

У Шумадијској епархији епископ Сава је започео градњу више од стотину нових храмова. Преко педесет нових цркава је осветио и данас су у богослужбеној употреби. Као личну задужбину подигао је цркву Светог великомученика Георгија у Вишевцу, родном селу Карађорђа Петровића.

Његовим залагање манастиру Каленићу враћен је репрезентативни конак који је држава национализовала после Другог светског рата. У овом манастиру основао је Епархијску ризницу и библиотеку. У Крагујевцу је подигао нови Епархијски центар.

Оснивач је више епархијских фондова за финансирање грађевинске делатности, стипендирање свештеничких кандидата, за бригу о пензионисаним свештеницима. Дом за децу Свети Јован Крститељ (Топола, Дивостин), амбуланте у селима Клока и Цветојевац, Добротворни фонд Човекољубље само су неке од установа које су се под надзором епископа Саве бавиле харитативним радом.

У Крагујевцу је 1997. године, на његову иницијативу, основано одељење Београдске богословије, које је 2000. године проглашено самосталном Богословијом Светог Јована Златоустог.

За време архијерејске службе у Америци основао је четрнаест нових парохија и један манастир, а седиште Источноамеричке и канадске епархије је пренео из Кливленда у Еџворт.

Током шеснаестогодишњег администрирања Темишварском епархијом, која је увек заузимала врло високо место у црквеној организацији Срба северно од Саве и Дунава, и по томе што су на њеном челу биле угледне духовне старешине, епископ др Сава је основао неколико православних црквених општина.

Нарочито се старао о очувању чувених српских манастира Базјаш, Бездин, Златица, Кусић, Св. Ђурђе на Брзави. Поред тога што је рукоположио близу двадесет младих свештеника, обезбедио је богословско школовање и стипендирање за више од педест српских младића из румунског дела Баната.

За дописног члана Српске академије наука и уметности епископ др Сава (Вуковић) је изабран 1997. године. Матица српска га за члана сарадника бира 1991. године, а стални члан постаје 1995. године.

Био је члан Лексикографско-библиографског одељења и Темишварског одбора.

Такође је био и уредник за област црквене историје у Српском биографском речнику, капиталном научноистраживачком пројекту Матице.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на редовном заседању 2001. године одликовао је епископа Саву орденом Светог Саве првог степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе, у знак признања за четрдесетогодишње самопрегорно и успешно архијерејско служење Светосавској цркви својој, као и за научни рад у духу православља којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте.

Епископ Сава је уснуо у Господу 17. јуна 2001. године и сахрањен је у Саборној цркви у Крагујевцу.

Раније је СПН писао како Црна Река слави свог Светог Петра Коришког.

Pročitajte takođe