Свети цар Константин и царица Јелена обележени широм храмова СПЦ

Литургија у Загребу. Фото: Митрополија црногорско-приморска.

На дан када Православна црква молитвено прославља успомену на Светог цара Константина и његову мајку царицу Јелену, у среду 3. јуна 2026. године, Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску литургију у храму посвећеном овим дивним угодницима Божијим у Сељашници код Пријепоља, поводом обележавања храмовне славе.

Саслуживали су настојатељ Манастира Светог Николаја у Прибојској Бањи игуман Петар, свештеници из Молдавије, Руске православне цркве Московске патријаршије и протођакон Иван Савић.

Митрополиту Атанасију су испред храма добродошлицу, у име свих присутних, пожелела деца са веронауке основне школе из Сељашнице са својом вероучитељицом Жаном Матовић.

Поред гостију из Молдавије, који су се одазвали позиву старешине храма протојереја-ставрофора Слободана Симића, верног народа из Сељашнице и Пријепоља, као и многобројних гостију из околних места, у Божанској литургији је учествовао и председник Општине Пријепоље Драго Попадић са сарадницима.

Након заамвоне молитве и трократног молитвеног опхода пред храмом су освештани славски дарови и преломљен славски колач које су припремили домаћини овогодишње славе Владимир Морачанин и Душко Тошић са својим породицама.

Поздрављајући сабрани верни народ и честитајући овај велики празник Митрополит Атанасије се сабранима обратио пастирском беседом.

"Цар Константин и царица Јелена су васељенски, универзални, и небески и земаљски светитељи. Неко ће рећи да је цар Константин земаљски цар. Ако нисмо способни од његовог лика да видимо више својим видом сигурно ће нам бити делимичан, али ако можемо све видети онда ћемо видети целу Византију православну, православни свет. Имамо пред собом и једну породицу, идеалну породицу хришћанску. Константин и његова мајка Јелена. Његова мајка Јелена је пример какву децу треба рађати и како их треба васпитавати. А он је пример сина који показује како треба осмислити свој живот. Када је све добио, успео у свему земаљском а стремећи ка небеском, ка оном вечном, успео да кроз овај свет прође неокаљан. Видите како Православна црква надилази све препреке на путу све оно земаљско што вуче човека, сва она земаљска искушења, и очувава своје јединство, испуњавајући Христову заповест да љубимо како Христа тако и ближње своје", – рекао је Архијереј.

Гости из Молдавије су Митрополиту Атанасију и протојереју Слободану уручили пригодне поклоне које су донели из своје домовине а потом је прота Слободан, уз речи дубоке захвалности, позвао све да пођу за богату славску трпезу љубави коју су домаћини припремили за ову прилику.

Уз изворну песму, звуке гусала и појање свештеника из Молдавије продужено је ово дивно богоугодно саборовање код Храма Светог цара Константина и царице Јелене у Сељашници код Пријепоља.

Празник Светих равноапостолних царева Константина и Јелене свечано је прослављен у истоименом храму у Коретишту код Гњилана, уз молитвено учешће великог броја верника из гњиланског краја.

Светом архијерејском литургијом началствовао је Митрополит рашко-призренски Теодосије, уз саслужење свештенства гњиланског намесништва.

У току Литургије, Митрополит Теодосије је протојереју Зорану Ковачевићу, пароху гњиланском, уручио напрсни крст као признање за његову дугогодишњу и предану свештеничку службу. Отац Зоран већ пуних тридесет година служи верном народу Гњилана и околине, остајући истрајан сведок Христовог Јеванђеља у временима бројних искушења.

Након прочитаног јеванђељског зачала, Митрополит је беседио о значају празника Светих Константина и Јелене, истичући њихову улогу у утврђивању хришћанске вере и слободи Цркве након векова прогона. Подсетио је да је цар Константин својим животом показао како и они који носе земаљску власт могу постати слуге Божије истине, док је Света царица Јелена својом побожношћу и љубављу према Христу оставила неизбрисив траг у историји Цркве.

По завршетку Свете литургије обављена је свечана литија око храма, након чега је пререзан славски колач и упућене молитве за благослов свих сабраних верника, њихових породица и читавог овог краја.

Прослава је настављена у братској љубави и празничној радости, уз заједничко сабрање свештенства, верног народа и гостију.

На празник Светог цара Константина и царице Јелене, 3. јуна, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу служена је Света архијерејска литургија.

Свету службу Божију служио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење протојереја-ставрофора Душка Спасојевића, јереја Мајка Жикића, јереја Андреја Иваненка, ђакона Александра Лукића и ђакона Александра Миљановића.

Након прочитаног Светог јеванђеља беседио је Преосвећени владика Кирило, говорећи о значају Светога Духа у животу Цркве и о месту које Свети цар Константин и царица Јелена заузимају у историји хришћанства.

Подсетивши да се налазимо у периоду након Педесетнице, владика је нагласио да се деловање Светога Духа није завршило силаском на апостоле, већ да Он и данас надахњује хришћане свих времена и народа на дјела Божија.

„Није Свети Дух само сишао на апостоле и онда се зауставио, него он надахњује хришћане свих времена и народа на дјела Божија“, поручио је владика, додајући да се управо у Светим Константину и Јелени пројављују дарови које Дух Свети „дарује, а који доноси оно што је Христово”.

Говорећи о личности Светога цара Константина, владика Кирило је истакао да је његова улога била пресудна за историју хришћанске цивилизације.

"Можемо говорити о нашој цивилизацији до њега и послије њега“, – казао је владика, подсетивши да је Константин, просвијећен Духом Светим, препознао истину Христову и омогућио да хришћанство постане темељ једног новог друштвеног поретка.

Посебно је нагласио значај Миланског едикта из 313. године, којим су утемељене верске слободе и право сваког човека на слободно исповедање вере.

„Константин је схватио да је највећа вредност цивилизације личност – човек, и у том смислу да та личност мора бити заштићена државним законима, да има пуну слободу избора и слободу вероисповедања“,– истакао је владика.

Осврћући се на савремене прилике, владика Кирило је нагласио да мир међу људима и народима није могућ без поштовања достојанства сваке личности и слободе другога.

„У томе се огледа заповест о љубави – да поштујемо другога онаквог какав јесте“,– поручио је владика, позвавши вернике да се моле за мир међу народима и за превазилажење свих подела и сукоба.

На крају беседе владика је изразио наду да ће дух Светога цара Константина, утемељен на слободи, миру и поштовању човека, остати присутан у свету до Другог доласка Христовог.

„Док буде таквих владара тога духа као Константин, продужиће се наша цивилизација“,– закључио је владика Кирило.

По завршетку Свете литургије сабрани верници приступили су Светој тајни причешћа и примили архијерејски благослов.

Раније је СПН писао да је Ниш прославио своје небеске покровитеље.

Pročitajte takođe