Вуков сабор у Тршићу подсетио младе да се језик не сме изгубити

Милица Алексић, ученица другог разреда Гимназије „Вук Караџић” из Лознице одржала је запажену беседу на финалној церемонији Ђачког Вуковог Сабора у Тршићу. Фото: Политика

Милица Алексић, ученица другог разреда Гимназије „Вук Караџић” из Лознице одржала је запажену беседу на финалној церемонији Ђачког Вуковог Сабора у Тршићу. Фото: Политика

У Тршићу и Лозници одржан је 55. Ђачки Вуков сабор, традиционална манифестација посвећена српском језику, писму и стваралаштву младих, која је и ове године окупила ученике из Србије и региона.

Завршна свечаност на Саборишту протекла је у знаку беседе Милице Алексић, ученице другог разреда Гимназије „Вук Караџић” из Лознице, која је поручила да се у времену дигиталних садржаја најлакше губе управо језик, култура и идентитет.

„У данашњем дигиталном времену у којем се вредности идентитета, очувања језика и културе губе, Вукови сабори нас подсећају ко смо заиста и колико вредимо”,

рекла је Милица Алексић.

Она је подсетила да пут Вука Караџића није био без отпора и препрека, али да га ни забране ни болест нису спречиле да истраје у реформи српског језика и правописа:

„Многи су били против његових идеја и визија да реформише српски језик и правопис. Али Вука нису спречиле ни забране, ни болест да испуни неизречено обећање српском народу.”

Говорећи о значају Вуковог дела, нагласила је да је реформатор српског језика водио борбу која је трајно обележила српску културу и да је однео победу у тој борби.

Овогодишњи Сабор у Тршићу још једном је потврдио да место рођења Вука Караџића није само простор сећања на прошлост, већ и место где нове генерације промишљају значај језика, писма и културног наслеђа.

После „Химне Вуку” Стевана Стојановића Мокрањца, коју је извео хор лозничке гимназије под диригентском палицом Дарка Несторовића, изведена је и представа „Бедеми ћирилице” продукције „Амвон” из Параћина, посвећена светој браћи Ћирилу и Методију.

Током Сабора организовано је и Државно такмичење из српског језика и језичке културе, дечја трка „Стазама Вука Караџића”, као и изложба најбољих ликовних радова ученика из Србије и Републике Српске.

СПН је раније писао о манифестацији СПЦ која је окупила гимназијалце из целог региона.

Надежда Петровић: Сликарка која је променила српску уметност

Рођењем Надежде Петровић 12. октобра 1873. године, српска култура добила је велику уметницу чији су модернистички рад и патриотизам трајно обележили историју нашег народа.

Марсејски атентат: Пуцањ у краља који је потресао Европу

Убиство краља Александра Карађорђевића у Марсеју 9. октобра 1934. године изменило је ток балканске историје и уздрмало крхки европски мир у уводу новог светског рата.

Најава Великог рата: Аустроугарска анексија Босне и Херцеговине

Анексија Босне и Херцеговине 5. октобра 1908. године гурнула је Европу на ивицу рата, поставивши темеље за Први светски рат који је избио свега шест година касније.

Ослобођење Лознице 1810. године: Велика победа устаника

На дан 2. октобра 1810. године српски устаници предвођени Карађорђем ослободили су Лозницу и извојевали једну од највећих победа у Првом српском устанку.

Милан Ракић: Песник, дипломата и косовски витез

Милан Ракић је спојио париску елеганцију и дипломатију са дубоким родољубљем. Он је стварао бесмртну поезију с пушком у руци, ослобађајући Приштину.

Сто шест година од упокојења митрополита Митрофана Бана

Његову службу обележиле су реформе црквене управе, уређење положаја свештенства и старање о светињама Цетињске митрополије