Храмови СПЦ молитвено и торжествено обележили празник Светих Ћирила и Методија

Слава Мисионарског одељења АЕМ. Фото СПЦ

У недељу, 24. маја, торжествено је прослављена слава храма светих Кирила и Методија у Љубљани.

Свету Литургију служили су протојереј Ђорђе Филиповић, парох у Загребу, протојереј-ставрофор Иса Кидес из Цеља, светшенство љубљанског храма и ђакон Александар Лукић, из Загреба. Појао је женски хор љубљанског храма, а предводила га је Софија Антић, диригент.

На Светој литургији беседио је свештеник Ђорђе Филиповић, говорећи о значају свете браће за писменост и развој језика словенских народа, као и за оно још битније – њихово духовно просветљење и убрајање у породицу хришћанских европских народа.

”Зато их зовемо словенски просветитељи, а истовремено и равноапостолни –њихово дело је просветитељско и наставак је дела светих апостола”,–истакао је отац Ђорђе.

На крају Свете Литургије, протојереј Борислав Ливопољац, старешина храма захвалио се верном народу, свештенству, кумовима славе и свима онима који су својим трудом, љубављу и жртвом допринели да овогодишња прослава протекне у радости, молитвеној атмосфери благодарења Господа и прослављања равноапостолне свете браће Кирила и Методија.

Отац Борислав је свима упутио честитке поводом храмовне славе, пожелевши да молитвено заступништво светих Кирила и Методија укрепљује све у вери, љубави и животу у Цркви.

Током свечаног славског ручка у парохијском дому који је окупио готово 600 душа, пригодном здравицом поздрављени су гости и верници, као и представници дипломатског кора из амбасада Републике Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе.

Прослава престоног празника храма Светих Кирила и Методија на Телепу у Новом Саду отпочела је уочи празника бденијем којим је началствовао протонамесник Бранислав Ђурагић, парох новосадски, уз саслужење свештенства Епархије бачке.

На дан празника, у недељу, 24. маја 2026. године, светом Литургијом је началствовао Митрополит бачки г. др Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког г. Дамаскина, свештенства Епархије бачке и новосадских ђакона.

У беседи после прочитаних јеванђелских одељака, митрополит Иринеј је указао на значај и важност мисије свете браће Кирила и Методија.

"Они су уствари просветитељи, учитељи свих словенских народа. Зато се у богослужењу често називају равноапостолнима, тојест равни светим апостолима, управо по том мисионарском подвигу просвећивања многих народа",– рекао је Архијереј.

После заамвоне молитве извршен је опход око храма са поменом ктиторима и приложницима, а потом и чин благосиљања славских дарова које су припремили Горан и Наталија Рвовић, овогодишњи кумови.

По завршетку свете Литургије, протојереј Александар Игњатов, настојатељ храма на Телепу, заблагодарио је митрополиту Иринеју на началствовању евхаристијским сабрањем и речима поуке, а митрополит Иринеј је сабранима још једампут честитао храмовну славу, а на овогодишње и будуће кумове призвао благослов Божји.

Светој Литургији је присуствовао г. Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске. На светој Литургији су појали чланови хора Школе појања „Свети Јован Дамаскинˮ при Црквеној општини новосадској.

У Цркви Светог Николе у которском Старом граду је поводом празника Светих Кирила и Методија, служена Света литургија, којом је началствовао архијерејски намјесник которско-тиватски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић.

Говорећи о значају празника, отац Немања подсетио је да Црква прославља два велика догађаја – Недељу Светих отаца Првог васељенског сабора и празник Светих равноапостолних Ћирила и Методија.

Он је у беседи истакао да је Господ основао Цркву и оставио спасоносну науку како би човек могао да се спасава вером у Бога и животом по Јеванђељу.

„Изузетно је важно, када већ верујемо, у шта вјерујемо и како верујемо. Тачно и прецизно је Бог оставио како вјерујемо и у шта верујемо“, поручио је отац Немања.

Подсетио је да су Свети апостоли пренели Христову науку, а да су Свети оци кроз Васељенске саборе чували чистоту православне вере од јереси и погрешних учења.

Говорећи о Првом васељенском сабору, отац Немања је казао да су Свети оци, вођени Духом Светим, препознали опасност Аријевог учења и саборно утврдили истину православне вере.

”Њих су следили и други Свети оци кроз седам васељенских сабора, када је утврђена наша правослана вера. Утврђена онако како нам је оставио Христос и Свети апостоли. Зато ми данас можемо да кажемо да заиста припадамо правој Цркви, јединој Цркви.”

Осврћући се на дело Светих Кирила и Методија, отац Немања нагласио је да су словенским народима донијели писменост, превели богослужбене књиге и проповедали Јеванђеље на словенском језику.

„Свети Ћирило и Методије су нас привели истини и једномислију“,–истакао је о. Немања, појашњавајући да једномислије у Цркви означава јединство у вери и истини коју је Христос оставио”.

У недељу седму по пасхи, недељу Светих Отаца Првог васељенског сабора, у којој прослављамо и велике равноапостолне просветитеље словенске Светог Кирила и Светог Методија, у Саборном храму Светог Јована Владимира Свету литургију служио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.

О догађајима који су се дешавали и који су претходили Првом васељенском сабору, као и С светим равноапостолним Кирилу и Методију у својој беседи коју је изговорио након што је ђакон Цвјетко прочитао зачало из Светог Јеванђеља, говорио је отац Слободан.

"Овај Символ вере је на Другом васељенском сабору проширен оним чланом где се исповеда вера у Бога Духа Светога, тако да се тај наш Символ вере (а тај други сабор одржан је у Цариграду) назива никејско-цариградски Символ вере. На овом првом сабору, дакле, међу тих 318 Светих отаца, нама су посебно познати и драги: Свети Николај Мирликијски Чудотворац, кога многи овде сабрани славе и као своју крсну славу, затим Свети Атанасије Велики, који је и саставио овај Символ вере, и Свети Спиридон Тримитунски са Крфа, кипарски епископ, чије се свете чудотворне мошти већ вековима чувају на острву Крф.“

Затим се отац Слободан осврнуо и на Свету равноапостолску браћу Кирила и Методија, који су, како каже, били носиоци и проповедници ове вере коју су утврдили оци Првог васељенског сабора.

Прота Слободан је на крају нагласио да је ово велики празник за све Словене у свим словенским земљама, али да се, нажалост, код нас овај празник не прославља онако како би требало и како се поштује у другим словенским земљама.

„Ово је дан словенске писмености и културе, али не само писмености и културе него и наше вере, јер Свети Кирило и Методије су они који су међу Словене донијели светлост Јеванђеља Христовога и они су, заједно са Светим патријархом Фотијем Великим, кумови словенских народа, па тако и нашег православног српског народа. Зато је данас заиста велики дан који треба са љубављу и празновати и поштовати и молити се светој браћи равноапостолној Кирилу и Методију да нас заступају пред престолом Бога живога, са свима светима који су просејали у словенским народима и са свима светима из рода нашега који су наставили њихово свето дело све до данашњега дана“,– закључио је на крају отац Слободан.

Епископ новобрдски Иларион освештао је на празник Свете равноапостолне браће Кирила и Методија, 24. маја, славске дарове поводом празника и крсне славе Мисионарског одељења АЕМ, у просторијама овог одељења при Парохијском дому Храма Светог Александра Невског на Дорћолу.

Честитајући делатницима ове важне установе наше Цркве крсну славу, Владика је указао да је „живот хришћана, колико год да је Црква конзервативна и чува оно што је од почетка, увек је трагање за оним новим и пробијање граница слободе. Оне истинске слободе којом нас Господ Христос ослободи“.

„Да не будемо ушушкани, самодовољни и затворени у своју зону комфора, већ да доживљај и васкрсења и лепоту делимо са другима",– рекао је Владика по освећењу славских дарова.

Благодарећи Патријарху српском Порфирију и његовом викару, управник Мисионарског одељења и координатор Одсека за спољашњу мисију јереј др Оливер Суботић, подсетио је да је управо у сарадњи са Одбором за верску наставу АЕМ, на чијем је Владика челу, дошло до реализације важног пројекта „Школа родитељства“.

Поред свештенослужитеља наше Архиепископије и гостију из других Епархија, прослави славе Мисионарског одељења присуствовао је и декан Православног богословског факултета, протојереј проф. др Србољуб Убипариповић, такође и члан Савета Одељења, управници свих Одсека, професори, представници Радија „Слово љубве“ и Телевизије „Храм“, као и страни држављани, редовни посетиоци предавања у оквиру пројекта „NevskyTalks“, који су током чина освећења славских дарова произнели молитву Господњу на енглеском језику.

Управник и чланови Мисионарског одељења су током трпезе љубави, у срдачном и спонтаном разговору, разменили мишљења са Епископом Иларионом и гостима о различитим мисионарским темама, при чему су добили и бројне корисне предлоге и подстицаје за даљи рад.

Патријарх српски г. Порфирије је на дан када славимо спомен св. Кирила равноапостолног, просветитеља словенског, 2024. године, донео одлуку о оснивању Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке зарад потребе унапређења мисионарске делатности.

Овом одлуком Патријарха српског је ова централна Eпархија наше Помесне Цркве први пут у својој историји, добила стручно мисионарско тело које ће деловати под директним надзором Његове светости. Истовремено, у питању је прва епархијска мисионарска организациона јединица тог типа на нивоу целе Српске Православне Цркве. Одлуком Поглавара СПЦ Мисионарско одељење Архиепископије београдско-карловачке је конципирано као мисионарска структура која се састоји од пет различитих и међусобно повезаних одсека.

Раније је СПН писао о слави манастира у Етно селу Станишићи. 

Pročitajte takođe