Архијереји СПЦ служили у бројним светињама у Матици и ван ње

Литургија у Лелићу. Фото: Епархија ваљевска.

У недељу, 17. маја 2026. године, свечано је прослављена слава храма Преноса моштију Светог Оца Николаја у Сегедину.

Свету архијерејску Литургију служио је Митрополит будимски и темишварски г. Лукијан.

Литургијском благољепију нарочито су допринели г. Вид Ерцег и г. Немања Перкучин из Београда као и деца из сегединске парохије.

О прочитаном одломку из Светог Јеванђеља беседио је отац Маринко Марков.

На крају свете Литургије уследила је литија око светог храма са читањем прописаних одломака из Светог Јеванђеља као и помен за почивше ктитора, свештенослужитеље и парохијана овог светог храма а потом је пререзан славски колач.

Протојереј Далибор Миленковић, архијерејски намесник сегедински за благодарио је Митрополиту за посету и благослов.

Отац Далибор је захвалио и свима који су се потрудили да се сегединска слава свечано и достојанствено прослави.

Заједничка служба архијереја СПЦ уприличена је у манастиру Лелић.

На литургијском сабрању у манастиру Лелић је у Недељу слепог предводио Митрополит сремски г. Василије, уз молитвено учешће Митрополита бањалучког г. Јефрема и канадског г. Митрофана, саслуживање више свештенослужитеља и присуство верног народа.

Митрополит канадски г. Митрофан је поделио са сабранима да је у преносу моштију Светог Владике Николаја лично учествовао и тренутке откривања земаљског трага Лелићког Златоуста сместио у незаборав.

Такође, поделио је канадски архијереј своје сећање, 1975. године, као дипломац Богословског факултета Српске Православне Цркве, упознао је Преподобног Оца Јустина Ћелијског и разговарао са њим, те успомену на тај велики дан чува у свом срцу.

"Свети људи носили су веру у Васкрсење Христово, у Васкрслог Господа нашег Исуса Христа. Зато су остали толико велики. Неко је рекао давно:“Прво Сава па Варнава“, а ја бих се усудио да кажем:“Прво Сава па Николај“. Нико није извршио толико препорода у нашем роду као Свети Отац Николај- Лелићки, Охридски, Жички, Свеамерички и Свеправославни, како многи наши оци кажу. Овде смо дошли да се поклонимо његовим светим моштима и да измолимо да унесе мир у нашу српску земљу, у нашу Србију, о којој је он много певао и за којом је много плакао док је био у изгнанству у Америци све до смрти 1956. године",– казао је Митрополит Митрофан.

Надовезујући се у свом славословљу, Владика Митрофан је истакао такође важну улогу у духовном животу српског народа, коју је имао Преподобни Отац Јустин Ћелијски.

"Други велики отац, није што је наш, Јустин Ћелијски оставио је толико неизбрисивог трага у нашем народу својим богословљем, својим животом. Често је говорио да су хришћани „живо ходајуће јеванђеље“… Нека би дао Господ да се у нашем народу све више учвршћује вера у Васкрслог Господа Христа и да нам у томе помогну велики Свети Оци наши на челу са Светим Савом, Арсенијем, Максимом, Петром, Николајем Жичким, Јустином Ћелијским и многим другим из рода нашег, којима нема броја. Да поменемо све мученике јасеновачке, пребиловачке, јадовничке… по целој српској земљи",– рекао је Митрополит.

Више верника је приступило Светој тајни причешћа.

По завршетку Свете Литургије, Митрополити Василије, Јефрем и Митрофан посетили су Дом Светог Владике Николаја, који је на његов празник ове године осветио Патријарх српски г. Порфирије.

Срдачан пријем у манастирском конаку приредио је старешина манастира Лелић, архимандрит Георгије, заједно са својом по гостољубљу познатом обитељи.

У знак благодарја, Митрополит Јефрем уручио је икону домаћинима.

Света Архијерејска Литургија служена је и у манастиру Раковица.

По благослову Патријарха српског г. Порфирија, Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру заједно са Епископом буеносајреским и јужноцентралноамеричким г. Кирилом, који је началствовао викарним Епископом хвостанским Алексејем.

Монахиње манастира Раковица одговарале су на прозбе и јектеније.

Сабранима се пастирском беседом обратио Епископ Алексеј.

"Ми смо прогледали крштењем, али се догађа нешто чудно, у вези са грехом. Грех ствара слепило, а то наше слепило само опет Христос може да исцели и да нам врати вид. То је покајање, то је сједињење са Живим Богом. Без Бога нам нема спасења",– рекао је Епископ.

Након Божанске Литургије Митрополит Атанасије је са браћом архијерејима посетио гроб блаженопочившег Патријарха српског Павла који је сахрањен и почива ту у манастиру Раковица.

Сопот је такође угостио свог Архијереја. Митрополит шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у Сопоту.

По прочитаном јеванђелском зачалу, Митрополит Јован обратио се сабраном народу пастирском беседом, истакнувши да човек без вере остаје духовно слеп, а да вера отвара духовне очи. Да највеће чудо није када слеп прогледа телесно, него када човек прогледа духовно и почне да види Бога, ближњега и смисао живота.

"Логика вере и љубави има другу димензију. Она иде у просторе у којима влада благодат Божија. Тамо човек не робује правилима овога света, него живи слободом у Богу. Наш народ каже: „Да нисам видео чудо, не бих веровао.“ И заиста, чуда постоје да би помогла човеку да изађе из оквира овога света и уђе у простор вере и љубави",– беседио је Архијереј.

Након Свете Литургије, несебичним трудом и љубављу протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића, протојереја Горана Лукића и њихових породица, за све присутне уприличена је трпеза љубави.

Раније је СПН писао како је широм храмова СПЦ обележена Недеља слепога. 

Pročitajte takođe