Широм храмова СПЦ обележена је Недеља слепога

Недеља слепог. Фото: Епархија врањска.

У Недељу слепога, 17. маја 2026. године, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу служена је Света литургија.

Свету литургију служио је протојереј Ђорђе Филиповић, уз саслужење архимандрита Данила (Љуботине), протојереја-ставрофора Душка Спасојевића, јереја Мајка Жикића, јереја Андреја Иваненка, ђакона Александра Лукића и ђакона Александра Миљановића.

За певницом су појали протојереј-ставрофор Слободан Лалић и протојереј Зоран Радић.

По прочитаном Светом јеванђељу, сабраном верном народу беседом се обратио отац Ђорђе, тумачећи јеванђељски одломак о исцељењу човека слепог од рођења.

У својој беседи истакао је да овај јеванђељски догађај не говори само о телесном слепилу, него и о оном много тежем – духовном слепилу.

Говорећи о различитим облицима духовног слепила, отац Ђорђе је истакао да је духовно слеп човек онај који све своје успехе приписује искључиво себи, заборављајући Божију помоћ, као и онај који смисао живота тражи искључиво у материјалном богатству и пролазним земаљским задовољствима.

Посебно је упозорио на опасност удаљавања од Цркве и духовне обмане, подсећајући да су духовно слепи и они који, иако су у Cветој тајни крштења и миропомазања примили благодат Духа Светога, напуштају Цркву тражећи спасење тамо где нема истине.

Недеља слепог молитвено је прослављена и у манастиру Дајбабе. Светом литургијом предстојао је јереј Борис Звицер уз саслужење протосинђела др Владимира (Палибрка), настојатеља манастира Дајбабе.

По прочитаном Јеванђелском одељку, сабранима је беседио отац Владимир.

Тумачећи данашње Јеванђеље, о слепорођеном кога је исцелио Господ Исус Христос, настојатељ манастира Дајбабе је навео да оно има дубоки смисао потребан за наше спасење, јер је Христос, уместо да га ицели риечју (што је могао), тражи од слепца додатни подвиг- да иде у бању.

Потом је протосинђел Владимир данашњу Јеванђелску причу повезао са оном која јој претходи-када Јудеји, схвативши да је Христос Син Божији, прогоне га из Храма и хоће да га каменују. Христос тада не поступа као људи који би побегли и побринули се за своју безбедност, него напротив, Христос истеран из храма, иде тамо гдје људи страдају и исцељује.

„То за нас значи да Христос види наше страдање. Христос види када ми болујемо и патимо и Христос ће доћи до нас, само ако имамо дуготрпљење у вери. Немогуће је да Христос прође поред оног који болује, ако тај има бар мало вере у Њега. То је велика истина и велика поука данашњег Јеванђеља. Христос не заобилази болеснога. Христос види оног који пати и иде ка њему.“

Недеља слепог је саборно и молитвено прослављена и у острошкој светињи.

Острошки сабрат јеромонах Натанаило началствовао је Светом литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, а саслуживали су му сабрат јеромонах Николај, будвански парох протојереј Борис Радовић и јереј Милован Дерета из Сремске епархије.

Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког монаштва и великог броја вјерника који су из разних крајева дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу.

Послие читања Светог Јеванђеља о исцељењу човека слепог од рођења, сабранима је беседио о. Милован.

"Нигде се, чини ми се, не пројављује ово Јеванђеље као овде данас у овој светињи острошкој поред моштију Светог оца нашега Василија где смо сви дошли да се умијемо у Силуамску бању и да бивамо помазани, као што је Господ помазао блатом очи овоме слепоме и исцелио га. Управо и нас Господ овде грешне, убоге и сироте узима онакве какви јесмо крхки, помазује сва наша чула умивајући нас благодаћу Духа Светога и благословом Светога оца нашега Василија и чини од нас да сви они наши органи третирани грехом бивају чудесно исцељени овде у овој острошкој светињи. И заиста, умивши се са ове Силуамске бање и умивши се са ове бање острошке, ми попут слепога човека бивамо исцељени", – рекао је о. Милован.

Торжествено и молитвено је било на Недељу слепог и у требињском Саборном храму.

Литургијом је предстојао архимандрит др Клеопа Стефановић, игуман Манастира Ваведења у Сремским Карловцима. Оцу Клеопи саслуживало је свештенство Саборног храма.

Недеља слепог (грч: Κυριακή του Τυφλού) је шеста недеља после Пасхе која спомиње исцељење слепорођеног.

Ово чудо које се догодило у току Педесетнице, извршио је Спаситељ и тиме открио своју славу и силу.

Иако је даровао слепом од рођења вид, Јудеји су били озлојеђени на Спаситеља, јер је исцељење било у суботу (Јн 9,1-38).

Исцељени је својим телесним очима видео онога који је за себе рекао да је Светлост света и својим Васкрсењем осветлио целу васељену.
Благољепију богослужења допринијели су гостујући хор „Свети Јевстатије“ из Будве, хор Саборног храма “Свети Василије Тврдошки и Острошки”, као и богословци трећег разреда Богословије Светог Арсенија из Сремских Карловаца.

У току Литургије свима сабранима се обратио началствујући архимандрит Клеопа који се осврнуо на то као што је слепац из Светог Јеванђеља прогледао не само телесним него и духовним очима, тако је и сваки човек позван да прогледа духовно – да препозна милост Божију, љубав Божију и присуство Божије у своме животу.

Отац Клеопа је у наставку истакао да суштинска порука јесте да су вера, покајање и поверење у Бога пут духовног прогледања, а да је највеће чудо када човек у своме животу угледа живога Христа:

„Управо то је слепило о којем говори Свето Јеванђеље, а то је када човек не види својим очима живога Бога, када не види милости Божије које се сваки дан изливају на њега — то је, у ствари, слепило, драга браћо и сестре. Народ који је живио тамо видио је светлост велику, а та светлост велика јесте светлост Јеванђеља."

Раније је СПН писао о годишњој седници Одбора за Јасеновац .

Pročitajte takođe