Како је Свети Јаков победио мађионичара и привео га Христу
Свети апостол Јаков (Заведејев), брат светог апостола Јована Богослова. Фото: Чудо
Свети апостол Јаков, син Заведејев и брат светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, био је један од Дванаесторице најближих Христових ученика и један од првих који су оставили све и пошли за Господом. Док су на Галилејском мору с оцем Заведејем крпили рибарске мреже, Господ Исус Христос их је позвао да Га следе, а они су без оклевања оставили и мреже и оца и кренули за Спаситељем.
С апостолом Петром и својим братом Јованом, свети Јаков је припадао кругу ученика којима је Господ откривао највеће тајне. Они су били сведоци Христовог Преображења на Тавору, када је Спаситељ показао славу Свога Божанства, али и Његове молитвене борбе у Гетсиманском врту уочи страдања. Јован је почивао на Христовим грудима на Тајној вечери, а Јакову је Господ прорекао да ће испити чашу страдања коју и Сам прима.
Ревност Јакова и Јована била је толика да су, када их Самарјани нису примили, пожелели да низведу огањ са неба и истребе неверујуће, али их је Господ укорио и показао им дух љубави и милосрђа. Управо због такве силне ревности Христос их је назвао „синовима грома“.
После силаска Светог Духа на апостоле, свети Јаков је започео проповед Јеванђеља по разним крајевима света. Црквено предање сведочи да је стигао чак до Шпаније, где је проповедао Христа распетог и васкрслог. По повратку у Јерусалим наставио је неустрашиво да сведочи да је Исус Христос истинити Месија и Спаситељ света. Својом проповеђу, познавањем Светог писма и силом речи изазивао је дивљење народа, али и гнев фарисеја и књижевника, који нису могли да му се супротставе.
Да би га посрамили, довели су мађионичара Хермогена, познатог по окултним вештинама. Хермоген је, уверен у своју силу, послао најпре свог ученика Филита да се препире с апостолом. Међутим, Филит није могао да одоли мудрости и сили Духа Светога који је говорио кроз светог Јакова. Остао је без речи, дубоко потресен истином Христове науке, и вратио се свом учитељу сведочећи да је проповед апостола неодољива и потврђена чудесима.
Разјарени Хермоген призвао је демоне и наредио им да Филита свежу невидљивим оковима, тако да не може ни да се помери. Филит је тајно послао поруку светом Јакову, а апостол му је послао свој убрус и поручио да изговори речи псалма:
Чим је то учинио, Филит је истог тренутка био ослобођен демонских окова.
Када је Хермоген затим наредио демонима да доведу и Јакова и Филита, Анђео Господњи је свезао саме демоне и они су, мучени силом Божјом, завапили апостолу за милост. Свети Јаков им је заповедио да оду и доведу Хермогена, али да му не учине никакво зло. Демони су одмах довели мађионичара свезаног пред апостола.
Видећи силу Христову и немоћ демона којима је служио, Хермоген се уплашио и покајао. Свети Јаков му није узвратио злом, већ га је ослободио и поучио у вери Христовој. Хермоген је потом спалио све своје мађионичарске књиге, примио крштење и постао искрени ученик Христов.
Ова чуда и обраћења изазвала су још већи бес код јеврејских старешина. Они су наговорили цара Ирода Агрипу да покрене прогон хришћана. Како сведоче Дела апостолска, Ирод „погуби Јакова брата Јованова мачем“, чиме је свети Јаков постао први од Дванаесторице апостола који је пострадао мученички за Христа.
Црквени историчар Јевсевије Кесаријски бележи да се један од клеветника светог Јакова, по имену Јосија, потресао видећи апостолову смиреност, чистоту и неустрашивост пред смрт.
Покајао се, исповедио Христа и био осуђен да с Јаковом буде погубљен. Док су их водили на губилиште, свети Јаков је исцелио једног узетог човека крај пута. Пред само погубљење Јосија је молио апостола да му опрости клевете, а свети Јаков га је загрлио и рекао:
Потом су обојица приклонили главе под мач и примили мученички венац.
Свети апостол Јаков пострадао је око 45. године у Јерусалиму. Његови ученици су, према предању, узели његово тело и сахранили га с великом чашћу.
Црква верује да његове свете мошти почивају у Шпанији, у граду Сантјаго де Компостела, једном од најпознатијих хришћанских ходочасничких места, где се вековима догађају исцељења и многа чудеса молитвама светог апостола Јакова.
СПН је раније писао о светом пророку Јеремији ког Црква прославља 14. маја.
Pročitajte takođe
Како је Свети Јаков победио мађионичара и привео га Христу
Православна Црква 13. маја по новом (30. априла по старом) календару прославља светог апостола Јакова Заведејева.
Kaко је пустињак из Црне Реке постао је чудотворац и духовни ослонац Космета
Преподобни Јоаникије Девички, један од најпоштованијих српских подвижника, памти се као чудотворац чије мошти и данас окупљају верне у манастиру Девич на Космету.
Појас Богородице кроз векове: историја, Предање и пут спасоносне светиње
Часни појас Пресвете Богородице биће на челу Спасовданске литије 2026. Он се поштује као једна од највећих хришћанских светиња, а доноси исцељења и духовну утеху.
Патријарх: „Владика Николај је стуб вере Срба, Лелић – духовна Витезда“
Патријарх српски истакао је у беседи да свети владика Николај има посебно место у духовном животу Срба, назвавши га једним од највећих после светог Саве.
У Лелићу реке верника. Патријарх: Лелић је нова Витезда српског народа.
На празник светог Николаја Жичког у манастиру Лелић окупио се велики број верног народа, свештенствa и монаштва.