У Београду одржана дискусија о моралу

Да ли је морал приватна или јавна ствар? Фото: СПН

У уторак,28. априла 2026.године у организацији Мисионарског одељења АЕМ одржан је дискусиони панел под називом "Да ли је морал лична ствар – однос личне и јавне етике.

Овом догађају је екслузивно присуствовао и српски СПН.

У дискусији су учествовали професори: Александар Петровић, Здравко Пено и Ненад Цекић.

Модератор дискусије је био презвитер др Александар Милојков.

На почетку разговора говорило се о објективном моралу. Професор Пено ту наводи да сваки човек у себи има савест која му говори шта је добро, а шта лоше.

"Људи природно знају шта је добро, а шта је зло. То је дато свим људима. Незнабожци то имају у својим срцима. То разликовање добра и зла се чини на основу савести.Христос нам даје смерницу како да се понашамо и чинимо једни другима",– рекао је професор Пено.

Он се даље надовезује да су два највећа греха још од Антике абортус и хомосексуализам.

Професор Цекић истиче да се моралне норме могу конституисати у домену политике. Ту постоји основи проблем, а то је како он каже проблем слободе. Морал је слобода избора, зато морамо да имамо опцију да бирамо. Слобода је предуслов бити моралан или неморалан. Моралност није основ страха. Онај ко поштује закон, он бира слободу.

"Морал је легалитет. Спољашњи морал је ствар државе, а унутрашњи ствар појединца. Ако бежимо од слободе бежимо од одговорности.За морал је потребна велика храброст јер смо онда одговорни",– каже Цекић.

Професор Петровић је мишљења да је морал нека врста истањене етике. Дошло је до неспоразума између права и етике. Ту је настала пукотина помоћу које је одређен човек данас. Ви ако немате етику, вама треба правни систем. Ту пукотину је покушао да закрпи Кант, али ју је он само продубио. Та пукотина која је настала у европској култури, она је у нама. Без етике имамо право и технологију.

"Морал као идеја може бити и опасан да систем може да нас награђује и кажњава како жели. Етика не сме бити ограничена правилима. Различита времена и друштва имају различите морале. Људи све чешће до циља долазе газећи етичке и моралне норме. Технологија напредује када нема етике. Као например нуклеарно оружије. Без етике све структуре које је човек замислио остају празне",– појашњава Петровић.

Дискусија се потпом дотакла теме лицемерја и да ли је оно нека врста деструктивне етике.

"Поред лицемерја постоји однос према природним законима. Према Св. Максиму исповеднику природни закони се поистовећују са врлином. Добро је својствено човеку. Лицемерје је један вид лукавства. Требамо бити деца не умом него по безазлености. Христос треба бити наша мера, да би се приближили Христу морамо да испуњавамо природне законе. Врлина нам јесте дата, али ми морамо да је пројавимо тако што ћемо се изборити са грехом. Ми поштовањем природних закона правимо наш однос са Богом", – каже професор Пено.

Док је професор Цекић мишљења да су орал, моралисање и моралитет (кодекси) различити појмови.
У овом свету је човек морални судија.

"Човекова моћ је да буде моралан. Ти сам бираш да нећеш да например слажеш. Морал је отпор уништавању здравог разума. Морал захтева много, а највише храброст. Слобода није произвољност, него одговорност", – истиче Цекић.

За крај професори су се дотакли питања Цркве. Црква може да осуди изопачености и грехе попут абортуса и хомосексуализма, али не и да их забрани. Професор Пено се оградио од тога да на тај начин Црква гуши слободу појединца.

"То није грех Цркве, него грех против Цркве. Црква не треба никоме да се потчињава. Нико са Свете Литургије неће отићи са мање морала",– закључио је Пено.

Раније је СПН писао да су „Дани Богословије Светог Саве“ у Београду започели предавањем Ненада Гугла.

Pročitajte takođe