Грузија кроз историју: од Сакартвела до Багратиона – прича о идентитету
Споменик краљу Вахтангу Горгасалију, оснивачу Тбилисија, бронза. Фото: yandex.ru/images
Грузијци своју земљу називају Сакартвело, по историјском региону Карталинији, познатом у старим изворима као Иверија. Назив потиче од речи „картвел“, која означава становника тог подручја, док префикс „са“ упућује на земљу у којој тај народ живи. Тај назив први пут се спомиње око 800. године у хроници Џуаншера Џуаншеријанија, а временом је обухватио и друге регионе средњовековне државе, пише Марина Тодић за „Живот Цркве".
Назив Грузија у словенским језицима настао је као егзоним, највероватније преко персијских и арапских извора, у којима се помиње као „Гурџистан“, од речи „горг“ – вук. У руском језику тај облик је забележен крајем XIV века, одакле је касније ушао и у српску употребу. У западним језицима користи се назив Georgia, који се доводи у везу са светим Георгијем или с грчком речју за земљорадника, док јерменски назив за Грузију – Врастан – значи „горња земља“.
Кроз историју су се у Грузији смењивале различите династије, почев од Фарнавазида, преко Арташесида и Хосровида, до Гуарамида, али је највећи траг оставила династија Багратиони.
Та царска породица вековима је обликовала политички и културни развој земље, а свој врхунац достигла је у периоду од XI до XIII века, када је створено јединствено Грузијско царство. Име Багратиони има иранско порекло и значи „Богом дани“, што указује на снажан сакрални карактер династије.
Посебно место у историји заузима време владавине царице Тамаре, када Грузија доживљава „Златни век“, са значајним политичким утицајем и културним достигнућима.
У историјским изворима развијена је и легенда о пореклу Багратиона од библијског цара Давида, која је имала важну улогу у легитимизацији њихове власти. Та идеја се временом учврстила у званичној историографији и постала део политичке идеологије династије.
Симболика породице Багратиони одражава њихов статус и верско наслеђе, с мотивима као што су харфа и праћка цара Давида, скиптар, сабља, вага правде и лавови као симболи снаге. Ти елементи указују на спој духовне и световне власти који је карактерисао грузијску државност.
Потомци династије Багратиони постоје и данас, а предводница рода је Ана Багратион-Грузијска, директна потомкиња последњег грузијског цара Георгија XII, што сведочи о континуитету једне од најзначајнијих владарских породица у историји Кавказа.
СПН је пренео имена тројице кандидата за престо Патријарха све Грузије.
Pročitajte takođe
Свети деспот Стефан Високи – владар, витез и чувар српског народа
Свети деспот Стефан Лазаревић био је владар, војсковођа, дипломата и књижевник, али пре свега човек вере који је у тешком времену чувао народ и државу.
Сава Мркаљ добија Спомен-кућу у родном Сјеничаку
У порти храма Свете Петке у Сјеничаку гради се спомен-кућа посвећена Сави Мркаљу, великом српском филологу и реформатору ћирилице.
Млади аутори из Српца освојили награду на Теслиној конференцији у Америци
„Писмо мајци“ младих аутора из Српца освојило је признање на научној конференцији посвећеној Николи Тесли, а СПКД „Просвјета“ Немачка добила је посебну награду.
Од подножја Пиве до новог дома: Како је спасена велика српска светиња
Пивски манастир је једна од ретких светиња у свету која је цела пресељена на нову локацију. Подухват трајао је 13 година. Исто тако, једина има једног везира на фресци.
Др Раденковић: Српски језик заслужује службени статус у Црној Гори
Иако су у Црној Гори покренуте уставне промене ради европских интеграција, питање службеног статуса српског језика није уврштено у реформе.
Комисија за споменике у БиХ: шта је прави циљ измена у саставу?
Предлог да у Комисији за очување националних споменика БиХ буду именована два страна члана изазвао је оштре реакције у Републици Српској.