Грузија кроз историју: од Сакартвела до Багратиона – прича о идентитету
Споменик краљу Вахтангу Горгасалију, оснивачу Тбилисија, бронза. Фото: yandex.ru/images
Грузијци своју земљу називају Сакартвело, по историјском региону Карталинији, познатом у старим изворима као Иверија. Назив потиче од речи „картвел“, која означава становника тог подручја, док префикс „са“ упућује на земљу у којој тај народ живи. Тај назив први пут се спомиње око 800. године у хроници Џуаншера Џуаншеријанија, а временом је обухватио и друге регионе средњовековне државе, пише Марина Тодић за „Живот Цркве".
Назив Грузија у словенским језицима настао је као егзоним, највероватније преко персијских и арапских извора, у којима се помиње као „Гурџистан“, од речи „горг“ – вук. У руском језику тај облик је забележен крајем XIV века, одакле је касније ушао и у српску употребу. У западним језицима користи се назив Georgia, који се доводи у везу са светим Георгијем или с грчком речју за земљорадника, док јерменски назив за Грузију – Врастан – значи „горња земља“.
Кроз историју су се у Грузији смењивале различите династије, почев од Фарнавазида, преко Арташесида и Хосровида, до Гуарамида, али је највећи траг оставила династија Багратиони.
Та царска породица вековима је обликовала политички и културни развој земље, а свој врхунац достигла је у периоду од XI до XIII века, када је створено јединствено Грузијско царство. Име Багратиони има иранско порекло и значи „Богом дани“, што указује на снажан сакрални карактер династије.
Посебно место у историји заузима време владавине царице Тамаре, када Грузија доживљава „Златни век“, са значајним политичким утицајем и културним достигнућима.
У историјским изворима развијена је и легенда о пореклу Багратиона од библијског цара Давида, која је имала важну улогу у легитимизацији њихове власти. Та идеја се временом учврстила у званичној историографији и постала део политичке идеологије династије.
Симболика породице Багратиони одражава њихов статус и верско наслеђе, с мотивима као што су харфа и праћка цара Давида, скиптар, сабља, вага правде и лавови као симболи снаге. Ти елементи указују на спој духовне и световне власти који је карактерисао грузијску државност.
Потомци династије Багратиони постоје и данас, а предводница рода је Ана Багратион-Грузијска, директна потомкиња последњег грузијског цара Георгија XII, што сведочи о континуитету једне од најзначајнијих владарских породица у историји Кавказа.
СПН је пренео имена тројице кандидата за престо Патријарха све Грузије.
Pročitajte takođe
Кроз Капију слободе: Пробој Солунског фронта
Пробој Солунског фронта 1918. донео је слободу Србији, сломио Централне силе и ушао у историју као један од најблиставијих војних подухвата.
Обичаји на Усекованије: дан строгог поста и сећања на мучеништво
Празник Усекованија главе Светог Јована Крститеља обележава се 11. септембра, уз сећање на пророка који је пострадао бранећи истину и правду.
Духовни стуб народа: Годишњица рођења патријарха Павла
Навршава се годишњица рођења патријарха Павла. Подсећамо се његовог пута - од монаха и епископа на Косову и Метохији до пастира који је поручио: „Будимо људи”.
Краљ Петар II Карађорђевић: Трагична судбина последњег српског монарха
Пре 103 године, 6. септембра 1923, у Београду је рођен последњи краљ Југославије, Петар II Карађорђевић.
Од Неродимља до царства: 695 година од доласка на власт цара Душана
Стефан Душан је 1331. године преузео престо и претворио Србију из балканске државе у водећу царевину. Долазак Силног на власт променио је ток историје.
На Велику Госпојину 1910. Црна Гора постала краљевина
На Велику Госпојину 1910. године Књажевина Црна Гора уздигнута је у ранг краљевине, а књаз Никола Петровић Његош проглашен за краља.