Грузија кроз историју: од Сакартвела до Багратиона – прича о идентитету

Споменик краљу Вахтангу Горгасалију, оснивачу Тбилисија, бронза. Фото: yandex.ru/images

Грузијци своју земљу називају Сакартвело, по историјском региону Карталинији, познатом у старим изворима као Иверија. Назив потиче од речи „картвел“, која означава становника тог подручја, док префикс „са“ упућује на земљу у којој тај народ живи. Тај назив први пут се спомиње око 800. године у хроници Џуаншера Џуаншеријанија, а временом је обухватио и друге регионе средњовековне државе, пише Марина Тодић за „Живот Цркве".

Назив Грузија у словенским језицима настао је као егзоним, највероватније преко персијских и арапских извора, у којима се помиње као „Гурџистан“, од речи „горг“ – вук. У руском језику тај облик је забележен крајем XIV века, одакле је касније ушао и у српску употребу. У западним језицима користи се назив Georgia, који се доводи у везу са светим Георгијем или с грчком речју за земљорадника, док јерменски назив за Грузију – Врастан – значи „горња земља“.

Кроз историју су се у Грузији смењивале различите династије, почев од Фарнавазида, преко Арташесида и Хосровида, до Гуарамида, али је највећи траг оставила династија Багратиони.

Та царска породица вековима је обликовала политички и културни развој земље, а свој врхунац достигла је у периоду од XI до XIII века, када је створено јединствено Грузијско царство. Име Багратиони има иранско порекло и значи „Богом дани“, што указује на снажан сакрални карактер династије.

Посебно место у историји заузима време владавине царице Тамаре, када Грузија доживљава „Златни век“, са значајним политичким утицајем и културним достигнућима.

У историјским изворима развијена је и легенда о пореклу Багратиона од библијског цара Давида, која је имала важну улогу у легитимизацији њихове власти. Та идеја се временом учврстила у званичној историографији и постала део политичке идеологије династије.

Симболика породице Багратиони одражава њихов статус и верско наслеђе, с мотивима као што су харфа и праћка цара Давида, скиптар, сабља, вага правде и лавови као симболи снаге. Ти елементи указују на спој духовне и световне власти који је карактерисао грузијску државност.

Потомци династије Багратиони постоје и данас, а предводница рода је Ана Багратион-Грузијска, директна потомкиња последњег грузијског цара Георгија XII, што сведочи о континуитету једне од најзначајнијих владарских породица у историји Кавказа.

СПН је пренео имена тројице кандидата за престо Патријарха све Грузије.

Pročitajte takođe

Дани Николе Тесле 2026: Међународна конференција одржана у престоници

У сећање на боравак Николе Тесле у Београду 1892, у престоници је одржана манифестација „Дани Николе Тесле 2026“, уз међународну конференцију и бројне пратеће програме.

Матица српска: Матији Бећковићу међународна награда за животно дело

Академик Матија Бећковић добитник је Пушкинове медаље за животно дело, која му је уручена на свечаности Међународног словенског форума „Златни витез” у Матици српској.

Хапшења на КиМ: Утицај на изборну вољу бирача или "антисрпски чин"?

Тзв. "Косово" ускоро очекују избори. Ни овога пута се не могу избећи тензије у јужној српској покрајини. Овог пута притворени су директори образовних и здравствених институција.

Вуков сабор у Тршићу подсетио младе да се језик не сме изгубити

Одржан је 55. Вуков сабор. Завршницу у Тршићу обележила је беседа ученице Милице Алексић о очувању језика и културе у дигиталном добу.

Торонто: „Тамо далеко“ одјекује школом при храму Светог Саве

У храму Светог Саве у Торонту окупљају се генерације Срба, док деца кроз школу при цркви уче језик, песме и традицију свог народа.

Пећка красница – заштитница и спаситељка српског рода крстоносног

Ово је једна од чудотворних икона Мајке Божије и налази се у Пећкој Патријаршији.