Годишњица геноцида над Јерменима: Сећање које не сме да избледи

Са комеморативног скупа у Београду. Фото: sd.rs

На 111. годишњицу геноцида над јерменским народом који је починило Османско царство 1915, у Београду је одржана комеморативна церемонија током које су положени венци у част невиних жртава и као израз солидарности са Јерменима.

Венце су положиле народна посланица Сташа Стојановић и председница Јерменске националне заједнице у Србији Биљана Шахримањан Обрадовић. Скупу је присуствовао и амбасадор Републике Јерменије у Србији Ашот Ховакимјан.

View this post on Instagram

A post shared by ALES INFO (@ales_info_srb)

У обраћањима је истакнуто да очување културе сећања представља трајну обавезу друштва, као и да је неговање историјске свести кључно за спречавање понављања сличних трагедија. Наглашено је да памћење страдања има важну улогу у изградњи вредности као што су мир, толеранција и међусобно поштовање.

Биљана Шахримањан Обрадовић указала је на дубоко укорењене односе српског и јерменског народа, који почивају на заједничком искуству страдања, борби за очување идентитета и вере, али и истрајности кроз историју. Она је оценила да такве везе и данас представљају темељ међусобног разумевања и блискости.

Сташа Стојановић поручила је да је сећање на жртве не само израз поштовања, већ и морална дужност савременог друштва да не дозволи заборав и да јасно осуди злочине. Амбасадор Ашот Ховакимјан подсетио је да је страдање јерменског народа било један од кључних историјских примера на основу којих је касније дефинисан појам геноцида.

Обележавање у Београду употпуњено је порукама о значају солидарности и међународног разумевања, уз оцену да су односи Србије и Јерменије пример трајног пријатељства. Истакнуто је да управо кроз неговање културе памћења и међусобну подршку две земље могу да допринесу ширењу свести о важности мира и стабилности у савременом свету.

Шта се обележава на данашњи дан?

Данашњи дан, 24. април, обележава се као дан кад јерменски народ широм света одаје почаст жртвама, уз поруку да је реч о трагедији која има глобални значај и представља опомену за будућност.

Геноцид над Јерменима односи се на масовно страдање јерменског становништва у Османском царству током Првог светског рата, углавном од 1915, током ког је, како се процењује, страдало око милион до милион и по Јермена. Депортације, масовна убиства и присилни маршеви у пустињске области били су метод њиховог страдања.

Османске власти су спроводиле систематску кампању против јерменске популације, коју су често правдавале ратним околностима и сумњом у нелојалност.

Многи историчари и државе овај догађај признају као геноцид, док га званична Турска и даље оспорава и тумачи као део ширег ратног контекста са обостраним страдањима.

Преживели Јермени су се раселили широм света, формирајући бројну дијаспору. Сећање на ове догађаје обележава се сваке године 24. априла као дан сећања на жртве. Овај историјски догађај и данас има снажан политички и дипломатски значај у односима Јерменије и Турске.

Комеморације широм света

У главном граду Јерменије, Јеревану, на хиљаде Јермена учествовале су у поворци на обележавању годишњице масакра око милион и по Јермена. Они су се упутили до меморијалног комплекса Цицернакаберд да положе цвеће у знак сећања. Том приликом, јерменски председник Серж Саркисијан упутио је поруку мира:

Годишњица овог масакра одржана је и у Москви, богослужењем у јерменској цркви, затим комеморативним церемонијама с полагањем цвећа код споменика жртвама геноцида. Осим комеморације, одржани су и пратећи програми, укључујући међународну конференцију под називом „Геноцид: сећање и упозорење“, где се разговарало о историјским аспектима и значају очувања памћења.

У Паризу је одржана званична комеморација. Учествовали су представници градских власти и јерменске дијаспоре, уз полагање венаца и присуство званичника и дипломатског кора.

У Бриселу је одржан меморијални програм с литургијом и полагањем цвећа код споменика (хаџкар), уз учешће дипломата, парламентараца и представника јерменске заједнице.

Оба та догађаја део су устаљене праксе да се 24. април обележава у кључним центрима јерменске дијаспоре у Европи, уз црквене службе, комеморације и званична полагања венаца. А осим званичних церемонија, бројне су и акције саме дијаспоре и активиста – рецимо по Немачкој, у Лондону и Лиону.

СПН је раније писао да на Кипру бруји од афере о наводној завери архиепископа Георгија и градоначелника Пафоса, смењеног због кривичних дела.

Pročitajte takođe