Васкршња посланица СПЦ: Позив на дела љубави и верност Косову и Метохији

Патријарх Порфирије чита Васкршњу посланицу. Фото: скриншот видеа СПЦ

Српска Православна Црква упутила је традиционалну Васкршњу посланицу верницима, у којој се наглашава да се савремени свет суочава с ратовима, немирима и дубоким кризама, али да коначна реч историје не припада страху и смрти, већ Васкрсењу. У посланици се подсећа на јеванђељске речи о временима када ће „се узети мир са земље” и када ће „устати народ на народ и царство на царство”, уз оцену да су такве прилике данас постале стварност.

Посебно се истиче да упркос страху и страдањима, хришћанска порука остаје утемељена у Христовој победи над смрћу.

Те речи патријарх наводи као централну поруку Васкрсења, уз нагласак да је Христос „Смрћу смрт победивши” ослободио човека суштинског страха. У посланици се указује да савремени догађаји, ма колико били узнемирујући, нису крај историје већ позив на духовну будност и повратак Богу.

Патријарх Порфирије упозорава да, упркос Васкрсењу и победи над смрћу, у свету и даље постоје „живи гробови испуњени мржњом, себичношћу, страстима и самољубљем”. Они се препознају у људским срцима, али и у друштвеним појавама попут ратова, неистина и неправде. Као посебно потресан проблем истиче се чињеница да се савремене кризе мере економским показатељима, док „у дубокој сенци тих прорачуна остају људске трагедије: смрт невиних, страдање деце и унесрећеност милионâ људи”.

У посланици се даје и духовно тумачење зашто човек често не препознаје Васкрслог Христа, подсећајући на јеванђељске догађаје у којима Га ни ученици нису одмах препознали.

Као главни проблем, у посланици се наводи следеће:

Као кључни путеви препознавања Христа у том свеопштем мраку истакнути су лични однос с Богом, молитва, учешће у Литургији и послушност речи Божјој. Исто тако и чињеница да вера није наметнута, већ остављена слободи човека.

Посебан нагласак ставља се на значај праштања и љубави као конкретног израза вере у Васкрсење.

подсећа се у посланици, уз поруку да вера није само унутрашње уверење већ сила која обликује однос према ближњима. Наводи се и да је

Зато се и каже да Васкрсење није само догађај из прошлости него стварност у коју улазимо сваки пут кад опраштамо, не узвратимо ударцем на ударац и видимо брата у непријатељу.

наводи се у посланици.

У завршном делу, посланица посебно издваја бригу за Србе на Косову и Метохији, наглашавајући да је реч о духовном и историјском средишту српског народа. Указује се да љубав према том простору не сме остати на речима, већ мора бити потврђена делима, уз упозорење да без косовско-метохијских Срба „нема бољег живота ни за кога од нас”.

Посланица се завршава позивом на јединство, љубав и заједничку радост празника, уз васкршњи поздрав:

СПН је раније писао о главној поруци Васкршње посланице Патријарха Јерусалимског Теофила Трећег.

Pročitajte takođe

Патријарх о сопственим жељама и прихватању воље Божје: само две воље постоје

Патријарх Порфирије је у беседи на Велику Госпојину говорио о избору између човекове воље и воље Божје и њиховом месту у молитви.

Патријарх Порфирије: Пресвета Богородица је наш путоказ

Патријарх Порфирије је на Велику Госпојину говорио о Пресветој Богородици као знаку на путу који човеку показује пут вере и поверења у Бога.

Патријарх Порфирије: Да будемо бољи, а не само да нам буде боље

Патријарх Порфирије је на Велику Госпојину говорио о Пресветој Богородици као примеру вере, молитве и духовног узрастања.

„Да имамо исту мисао коју има Христос“ – патријарха Порфирије

Патријарх Порфирије је у беседи на Велику Госпојину говорио о Христовом смирењу и послушању, истичући вољу Божју као темељ истинског живота.

Патријарх Порфирије служио Литургију на Велику Госпојину у Раковици

Патријарх Порфирије началствовао је 28. августа светом Литургијом у манастиру Раковица поводом празника Успења Пресвете Богородице – Велике Госпојине.

Стилови васпитања: Како спојити љубав, ауторитет и слободу у васпитању деце

У крипти Марковог храма биће одржано предавање "Летње школе родитељства". Психолог Виктор Вицановић говориће о стиловима васпитања у хришћанском контексту.