После договора у региону: могуће отварање Храма у Јерусалиму

Храм Гроба Господњег у Јерусалиму. Фото: СПН

Власти Израела намеравају да отворе приступ Храму Гроба Господњег у Јерусалиму за поклонике на Велику суботу, када се одржава обред силаска Благодатног огња, сазнаје СПН из извора у Јерусалимској патријаршији.

Према истим наводима, информација је потврђена 8. априла 2026. у поподневним часовима. Храм је тренутно затворен за посетиоце, а улаз контролише полиција.

Како се истиче, до могућег отварања дошло је након одређених договора у оквиру актуелних војно-политичких тензија у које су укључени Сједињене Америчке Државе, Израел и Иран.

Саговорници наводе да постоји могућност да приступ светињи буде омогућен и пре Велике суботе, уколико се услови на терену додатно стабилизују.

Уколико одлука буде спроведена, верницима ће бити омогућено да присуствују једном од најзначајнијих догађаја у хришћанском календару и помоле се у једној од највећих светиња.

СПН је раније писао да је патријарх Теофило у посланици вернима рекао да Благодатни огањ представља наду за мир у региону.

Pročitajte takođe

Отац Хризостом: Убиство у Свјатогорској лаври је чин каинске злобе

Архимандрит Хризостом осудио је напад на Свјатогорску лавру у којем је убијен монах Варсануфије, поручивши да је овај злочин последица мржње и демонске силе.

У Манасији почела међународна конференција о монашкој пракси

Mеђународна научна конференција „Литургијска теологија и монашка пракса” почела је у манастиру Манасији.

Деца из Бешенова и Стејановаца посетила Сремске Карловце

Сремске Карловце су посетили деца и млади из Стејановаца и Бешенова.

У току су радови на парохијском домовима у Трпињи и Габошу

Епископ Херувим је обишао радове на парохијским домовима у Трпињи и Габошу.

Епархија ваљевска организује литерарни конкурс за средњошколце

Епархија ваљевска организује литерарни конкурс за средњошколце „У част српског Златоуста“.

Архимандрит Хризостом назвао убиство монаха у Украјини Каиновим грехом

Архимандрит Хризостом (Нешић) је реаговао на убиство монаха Варсануфија у Свјатогорској лаври, назвавши га „Каиновим грехом".