Свештеник Дарко Перић колеги и пријатељу пружио шансу за нови живот

Свештеник Дарко Перић. Фото: Епархија зворничко-тузланска.

Он се суочио са озбиљним здравственим проблемима који су захтевали хитну трансплантацију тог важног органа.

Дародавац је родом из Богутовог Села код Угљевика и каже, за "Новости", да се одлучио на овај корак као хришћанин и свештеник да "да пријатељу и колеги пружи шансу за нови живот",– коме је дао 60 одсто јетре.

- У Турској сам укупно провео четири недеље, од 5. марта до 2. априла 2026.године. Супруга Радмила ми је била пратња и највећа подршка током боравка. Опорављам се успешно. Опоравак оца Богдана је мало тежи, јер онај који прими јетру опоравак је спорији, али хвала Богу иде у добром смеру", - прича Перић.

Припремене за трансплантацију су трајале десет дана, како би се установило да ли су и један и други организам спремни за трансплантацију у клиници у Истанбулу.

- Након операције сам боравио још седам дана. Кад је завршена контрола сам се вратио кући ",–рекао је Перић.

" Са Богданом сам све време био заједно, само смо после трансплантације били раздвојени на три дана.Наша нас вера учи да добро чинимо, да је смисао живота да чинимо једни другима добро, што желимо себи да пожелимо другом. Да будемо једноставно људи и да имамо љубав једни за друге", – рекао је свештеник.

Дарко (41) је, пре 22 лета, завршио богословију "Свети Петар Дабробосански" у Фочи, 2009. године Богословски факултет у Београду,када се оженио супругом Радмилом из Пељава код Лопара.

Рукоположен је 2009. године 15. августа и тада обављао праксу у манастиру Драгаљевац код свештеника Лазе који је отац свештеника Богдана.

У октобру 2009. године је добио парохију у Пилици. где већ 17 година служи. Има сина Филипа који похађа први разред Средње богословске школе у Сремским Карловцима.

"Мени је најважније да се Богдан опорави и да буде њему добро. Кад све буде ако Бог да добро Богдану онда ћу имати осећај да смо учинили сви добро дело. Нисам то учинио да би ме неко хвалио него да бих дао наду за живот Богдану. Најлепше је кад се осети радост да си некоме помогао. Као мајка кад се порађа, мучи се али се све то заборави јер је донела дете и нови живот на свет", – закључује овај хумани човек.

Раније је СПН писао о слави храма у Дубровнику. 

Pročitajte takođe