Српска струка реагује на албански фалсификат о Пећкој Патријаршији

Пећка Патријаршија. Фото: РТС

Поводом запаљивих и лажних навода Археолошког музеја из Пећи о томе да је Пећка Патријаршија тобоже „албанска“, те да је „рашко-српска црква присвојила“ и систематски „брисала доказе о њеном пореклу“, огласила се и српска струковна јавност.

Историчар уметности и управник Галерије фресака Народног музеја Србије Бојан Поповић указује да „наука отпорна на разноразне пројекције“, али да је „велика невоља“ уплив политике. Он објашњава:

Поповић додаје да Пећка патријаршија није случај цркве подигнуте на старим темељима, већ да је „суштински центар српске цркве“ који је свети Сава наручио, а Арсеније унапредио.

Историчар уметности и доцент Филолошко-уметничког факултета др Јасмина С. Ћирић истиче да су тврдње албанских историчара засноване на „методолошки неисправној и терминолошки манипулативној употреби појмова“. Она појашњава:

Ћирић додаје да је теза о „систематској трансформацији“ резултат погрешног читања археолошких слојева и да касније доградње представљају органски развој комплекса у оквиру исте црквене и културне матрице.

Историчар из Грачанице Александар Гуџић оцењује:

Он објашњава да се ревизија прошлости користи за оправдање политичких и правних аката, укључујући побуну деведесетих, протеривање Срба и једнострано проглашење независности Косова 2008. године.

Случај Пећке Патријаршије тако постаје пример дуготрајног покушаја присвајања српског културног и духовног наслеђа на Косову и Метохији, што изазива оштре реакције српске јавности.

СПН је раније писао да удари на српско наслеђе на Космету имају културоцид као модел.

Pročitajte takođe