Синиша Бувач: Срџба, саможивост и лицемерство

Како се борити са срџбом? Фото: СПН

Српски СПН има ту част да својим читаоцима достави још један у низу текстова свештеника Синише Бувача! Уживајте!

Помаже Бог драга браћо и сестре у Господу Исусу Христу нашем!

Ево, у току смо великог васкршњег поста, пост који проповеда праштање, помирење, молитву и враћање оних вредности које су истински ортодоксне, а и то да се вратимо на „фабричка подешавања“, односно да будемо безезлени као деца какву нас је на Господ и створио.
Врло добро знате да сам аполитичан, али када видим на ближњи страдају зарад профита неких светских моћника, не могу као хришћанин, да останем нем. 

Вријеме ратова, борбе за превласт, кризе и пад економије, урушавање ОСНОВНИХ, да не говорим о осталим моралним началима, дошли смо до, нажалост, опште демонизације света у коме живимо. Осврнуо бих се и на деструктивност наших православних обележја, на немарност према себи и другима, на сујетности коју непрестано гајимо, небризи, зависти која нас сваки дан изједа…

Као продукт тих људских аномалија имамо резултат који видимо у збивањима које се одвијају. Ми, људи, као живимо у неком савременом добу, у реду, ако јесте тако радије бих живео у Едо периоду. Засшто? Просто! Целокупна ситуација која нам се путем разних инфосмација које добијамо из минуте у минут, трује јер нећемо да филтрирамо исту, него ћемо без мрве савести осудити некога за нешто и тако чекамо нови дан. Ратови који нам се дешавају, ја бих назвао да су братоубилачки јер сваки човек нам је ближњи. Постављам питање: ко смо ми да судимо некоме или да угрожавамо некога? Ко смо ми да селимо или стављамо границу на Божију парцелу? Али, увек постоји оно „али“, у људској природи јесте да брани оно што је остварио (традицију, породицу, имање…) и заиста треба да брани, али да брани на Богобојажљив начин, морални и са кодексом људскости а не мржњом.

Апропо ове приче, постоји у Светом Писму један примерен цитат где се каже да ако ти брат (ближњи) згреши ти га опомени, ако ти и други пут згреши опомени га међу ближњима, ако ти трећи пут згреши стави га пред синедрион и немој га сматрати братом. У овоме лежи сва поента привременог бивствовања на земљи, дакле, ако неко угрожава на правди Бога нешто што ти је дато, мораш на хришћански начин бранити своје. Нажалост, имамо примјер Косова и Метохије, где се заиста гнусне ствари одвијају када говоримо о међуљудским односима.

Онога тренутка када се одрекнемо своје културе, традиције и обичаја, заиста нисмо достојни да да се жалимо јер ништа поводом тога нисмо учинили. Срамота је да човек тек тако напусти оно за чиме су борили наши претци. Ово драга браћо и сестре не пишем да бих, не дај Боже, позивао на сукоб, већ ово пишем да бих нас на неки начин оствестио, тако што бисмо се више созерцавали, праштали и имали више љубави једни према другима, а када то имамо онда имамо и породицу и културу, као и подразумева се религију.

Дакле, можда сам мало закомпликовао горе наведени текст, али заиста поента јесте да се искрено молимо Богу и да дочекамо васкрње празнике у миру и благостању и морамо да имамо свој понос, ко смо и шта смо, а не да се одричемо ђедовине и да се пустимо у овоземаљску стихију „модерног доба“. Негујмо и надограђујмо из дана у дан племенитост и етичку и моралну норму коју нам је Господ дао.

Не мрзимо него волимо.

Границе су драга браћо и сестре пролазне, али оно шта треба да остане јесте понос који не смемо да изгубимо, ни у ком случају!
Можда и нисам написао занимљив текст, али поента истога јесте забринутост за људску расу дешавањима у свету као и међуљудским односима. Размислимо о свему овоме, созерцавајмо се и да сваки наредни дан се поправљамо у сваком погледу.
Постите, молите се, прчешћујте се и праштајте, али у хришћанском оквиру не дајте на своје!
O genki desu ka" (お元気ですか) – учтиво питање за „Како си?“

Раније је СПН писао како припадници КФОРА све чешће прелазе у Православље.

Pročitajte takođe