Младенци као хришћански празник

Младенци. Фото: СПН

С тим у вези српски СПН објављује ауторски чланак свештеника Синише Бувача о овом дивном празнику.

Пре него што почнемо да причамо о овом великом празнику, рећићемо нешто о посту и светој Тајни Брака као уско везаној теми за четрдесет мученика Савастијских.

Наиме, стега између поста и о овог празника је управо та истрајност у вери и слога између човека и Бога као и човека и човека.

Треба такође напоменути да овај празник увек пада у току часног (великог) поста. Васкршњи (велики) пост је „најстрожији“ пост од свих постова у годишњем циклусу.

Господ Исус Христос је је постио четрдесет дана у пустињи и бивао је кушан, али постом и молитвом је одолео сваком искушењу, а Он као безгрешан, као Син Божији, нам је показао како треба да се владамо.

Дакле, пост је покајање, созерцавање, одрицање ментално и материјално од овоземаљских ствари зарад добијања Царства Божијег.

Управо тај васкршњи пост јесте припрема за оно најсавршеније, за оно што смо добили и за оно за шта смо позвани, а то је бивствовање у Христу, односно позвани смо да будемо богови по благодати.

Управо овај пост је припрема за оно за шта се жртвовао Богочовек Христос, а то је да би нас спасао пропадљивости и да бисмо васкрснули у сваком облику и вратили се лику и подобију Божијем.

Када говоримо о посту, подразумевамо жртву за Бога и ближње, те самом том жртвом и покајањем можемо назвати блаженим и синовима Божијим.

Када смо код жртве за Бога и ближње, важно је напоменути и свету Тајну Брака као једну од седам светих Тајни.

Човек као друштвено биће, има потребу за заједницу, како за заједницу са Богом, тако и са људима.

Сам Христос својим присуством на свадби у Кани Галилејској је благословио брак, и брак заиста јесте Богом благословен кроз вршење свете Тајне.
Заједница човека и жене јесте управо она Божанска мисао и биће двоје једно тело, заједница љубави која се изображава са Богом у савршену стегу Божије заповести.

Самим тим, брак, као институција нас усавршава да будемо пожртвованији једни према другима, а и према Богу, јер човек није створен као асоцијална личност, већ као личност која је друштвена и има потребу за истом и за благословом Божијим – има потребу за заједницу у
Господу Исусу Христу и друштву.

Водећи се самом том чињеницом људи који се одлуче за ову свету Тајну, иде нам у сусрет празник Младенци (светих четрдесет мученика Савастијских) који младенци прослављају и скромно због поста га обележавају са својим најближим.

Не би никако требало и смело скрнавити овај празник тако што би се на младенце мрсило и прекомерно веселило, већ напротив, треба скрушено да се обележи овај свети дан Господњи, у посту и молитви као и љубави и скромности.

Никако, али баш никако не бисмо себи смели да дозволимо да подлегнемо причама и искушењима које вребају, односно да у току поста
мрсимо или се не молимо, а поготово на овај велики празник, јер крштењем тога ми одбијамо благослов и помоћ Божију, а без исте губимо и газимо по ономе што шта нам је Господ дао.

Као пример истрајности у вери према Богу и ближњима су управо (измеђумногих осталих) светих четрдесет мученика.

Они су сви били у римској војисци и сви су били хришћани, међутим, за време владавине Ликинија који је сазнао да неће да принесу жртве идолима, позвао их на суд и претио да ће им одузети част. Свих тих четрдесет војника нису прихватили ову цареву претњу, те их је он месецима мучио и 320.године су предали душу своју Господу.

Драга браћо и сестре Православци, вратимо се оним истинским, Божанским и човечанским вредностима, немојмо да будемо они који упорно газе реч Божију, немојмо бити мухе него будимо пчеле и сабирајмо само оно што је достојно Божијег и људског акта, а то је управо оно да поштујемо Божије заповести и да их се држимо као и да волимо једни друге као што Христос воли нас.

На крају крајева, заиста је лако бити човек (у павом смислу те речи) те бисмо требали да волимо и праштамо ближњима, те ћемо се тако у
свакој сфери нашег живота постати бољи и благословенији људи.

Свим младенцима нека је срећан и Богом благословен празник и да им Господ подари мира, среће и здравља и да јачају из дана у дан у љубави и вери.

Раније је СПН писао како реке људи испраћале два велика стуба православља.

Pročitajte takođe

Младенци као хришћански празник

 СПЦ  је обележила Младенце.

Како су реке људи испраћале два велика стуба православља?

Грузија се већ неколико дана спрема за сахрану Патријарха Илије II.

Животни пут блаженопочившег грузијског Патријарха Илије

Из Грузије су нам стигле тужне вести о смрти Патријарха Илије.

Владика Григорије: Бог нас проналази пре него што ми пронађемо Њега

У Недељу православља у Франкфурту владика Григорије поручио да вера почиње онда када човек одговори на Божји позив и схвати да га је Бог већ пронашао.

Хришћанско разумевање рата и мира владике Николаја и оца Јустина

У православљу рат и мир нису само политичке категорије већ пре свега духовне стварности. Владика Николај и ава Јустин схватају рат као последицу духовног пада човека.

Свети Оци Цркве о рату и миру - топ 8 мишљења

У хришћанству мир није политичка категорија нити пуко одсуство рата. Мир је духовно стање које произилази из односа човека и Бога и његове унутрашње борбе против греха.