102 године од упокојења најдуговјечнијег загребачког пароха

Амвросије Павловић. Фото: Митрополија загребачко-љубљанска.

Он је парох у чије је време Црквена општина загребачка доживела свој најсјајнији развој и од којега баштини све највредније што и данас поседује.

Амвросије се упокојио у Господу 21. марта 1924. године.

Након Георгија Николића, пароха у чије је време саграђен Саборни храм Преображења Господњег, на чело загребачке парохије 1870. године долази њен најдуговјечнији парох, Амвросије (Атанасије) Павловић (Кућанци, 5. јул 1837 – Загреб, 21. март 1924).

Рођен у Кућанцима у Славонији, родном месту каснијег српског патријарха Павла, након школовања у родном селу и оближњем Миклеушу, започео је гимназијско образовање у Печуху, које је прекинуо 1848. године због избијања револуције.

Родитељи су га потом упутили у манастир Ораховицу, одакле је прешао у манастир Лепавину.

У Загребу га је 1861. године епископ пакрачки Стефан Крагујевић произвео у чин ђакона, а исте године постао је јеромонах. За загребачког пароха постављен је 1870. године.

Целог живота остао је везан за матични манастир Лепавину, гд‌е је 1891. године постављен за администратора, а 1898. за игумана. За то је време, међутим, стално живео и радио у Загребу.

Уживао је велико поштовање не само својих верника, него и свих грађана Загреба, што потврђују и бројна одликовања: Витешки крст Реда Фрање Јосифа И (1902), Орден жељезне круне ИИИ реда (1911), као и Златни напрсни крст, који му је доделила Српска православна митрополија карловачка.

Након Првог светског рата, Свети архијерејски синод уједињене Српске патријаршије доделио му је 1920. године чин архимандрита, док га је краљ Александар Карађорђевић 1924. године одликовао Орденом Белог орла В степена.

Пуне 54 године налазио се на челу загребачке парохије, а као свештеник служио је чак 64 године.

Као монах, своју је целокупну имовину, богату библиотеку, намештај и слике завештао Црквеној општини у Загребу.

У знак захвалности за све што је чинио, Црквена општина му је 1928. године подигла споменик.

На предњој страни споменика непознати је скулптор извео у рељефу његов лик.

Раније је СПН писао о ризници манастира Крушедол. 

Pročitajte takođe