„Ускоро ћемо имати новог свеца“ – свештеник Елијас Шлепегрел

Интервју грузијског свештеника у Немачкој. Фото: СПН Немачка

Наше колеге из Немачке представљају интервју са оцем Елијасом Шлепегрелом.

Он је свештеник Грузијске православне епархије Немачке и Аустрије, који служи грузијској православној парохији Светог Ђорђа у Бремену, као и немачкој парохији Светог Ансгара и Ламберта.

У овом интервјуу, он говори о духовном наслеђу и делу Патријарха Илије II.

Како сте лично примили вест о смрти патријарха Илије II?

Иако смо знали да ће овај дан доћи, тешко је речима описати када је заиста дошао. Упркос свој тузи, може се рећи да је то за њега морало бити олакшање.

Вест о смрти Његове Светости Илије II дубоко ме је погодила - и сумњам да не само мене. За мене лично, такође је значајно то што сам имао велику част да га упознам, разговарам са њим и примим његов благослов. Овај сусрет остаје драгоцен и незабораван дар.

"Такође ћу бити присутан на сахрани да се лично опростим од њега. Ускоро ћемо имати новог свеца."

Какву је духовну и друштвену улогу играо патријарх Илија II?

Заиста је тешко то описати речима. Наследио је цркву која је била озбиљно ослабљена совјетском ером. У Грузији је било само неколико функционалних парохија и мали број свештеника.

Својим духовним радом, он је оживео ову малу православну цркву. Не само да је успоставио структуре већ је, пре свега, ојачао веру међу људима.

Посебно је био важан оживљавање традиционалног грузијског црквеног појања, које је готово било изгубљено пре интеграције у Руску православну цркву и током совјетског периода.

Ово појање је обновило јединствени идентитет и карактер Грузијске цркве унутар православног света.

Како би његов одлазак могао утицати на православне заједнице ван Грузије?

Мораћемо да видимо шта ће се десити. Патријарх је имао веома посебан, уједињујући карактер, и то се посебно снажно осећа сада, након његове смрти.

Он је ујединио читав један народ.

Што се тиче заједница у дијаспори, много тога ће зависити од тога како ће се обликовати време после њега. Морамо сачекати док се не изабере нови Патријарх.

Како процењујете значај његовог вођства за односе између различитих православних цркава?

Имао је веома помиритељски и уједињујући карактер. Чак и унутар Грузијске цркве, морао је да посредује између различитих фракција, што свакако није увек било лако.

Његов смирен и присебан став помогао је да се спречи ескалација тензија и да се одржи пут дијалога.

Уверен сам да Грузијска црква још није дошла до краја развоја сопственог карактера – чак ни овде у дијаспори.

Које духовне лекције можемо научити из живота и дела Патријарха Илије II?

Из његовог живота можемо научити пре свега смиреност, стрпљење и постојаност у вери. Он је показао да духовни пастир не делује кроз спољашњу моћ, већ кроз верност, молитву и самопожртвовање.

У време великих превирања, остао је веран свом путу и ​​није дозволио да га спољне околности поколебају.

Ово је важна лекција за све нас: да останемо чврсти у вери, чак и у тешким временима.

Шта је било најтеже – а шта најинспиративније – за вернике?

Најтеже је свакако било обнављање Цркве након деценија атеизма и угњетавања. Оживљавање духовно ослабљене структуре захтева не само организацију, већ пре свега велику веру и стрпљење.

Најинспиративнија ствар за вернике било је његово очевско присуство.

Многи људи су га видели не само као патријарха, већ као духовног оца.

Његов мир, његове речи и његово држање пружили су многим људима подршку и смернице.

Како видите будућност Грузијске православне цркве након његовог одласка?

Будућност сигурно неће бити без изазова. Губитак такве личности увек оставља празнину.

Истовремено, међутим, верујем да је темељ који је поставио јак. Ако Црква гради на овом духовном наслеђу и остане верна традицији, она ће наставити да игра важну улогу – како у самој Грузији, тако и у дијаспори.

Наредне године ће показати како се Црква развија, али то ће се дешавати, као и увек, под Божјим вођством.

У спомен на патријарха Илију II.

Нека се не само сећамо духовног наслеђа патријарха Илије II, већ га и носимо даље у својим животима. Његов пример нам показује да истинска величина лежи у вери, понизности и верности Христу.

Посебно у времену пуном изазова, позвани смо да наставимо оно што је он започео: одржавање вере живом, очување јединства и остајање постојаним у молитви.

Нека Господ подари његовој души покој и вечни живот. И нека буде заступник за све нас пред престолом Божјим.

Раније је СПН писао о томе како је Патријарх Порфирије служио помен поводом упокојења Патријарха грузијског Илије.

Pročitajte takođe