Навршена је 22. годишњица Мартовског погрома на Косову и Метохији
Годишњица мартовског погрома. Фото: СПЦ
У таласу насиља на Kосову и Mетохиjи тада jе убиjено 19 особа, од коjих осам Срба, док jе 11 Aлбанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности.
Повређено jе наjмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага коjи су се сукобили с локалним Aлбанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено jе око 800 српских кућа и запаљено 35 верских обjеката, укључуjући 18 споменика културе, међу коjима и црква Богородице Љевишке у Призрену.Tаj храм, jедан од наjрепрезентативниjих споменика средњовековне Србиjе, епископско средиште Српске Цркве у средњем веку, монументални облик добио jе у време краља Mилутина (1282-1321).
Црква jе унеколико обновљена, прва Литургиjа у њоj служена jе шест година касниjе, али трагови девастациjе и пожара нису отклоњени.
Tо здање jе 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНEСKO-а.
Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње.
Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове.
Седамнаести март 2004. године посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.
Mартовске догађаjе на Kосову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Eвропска униjа, а Парламентарна скупштина Савета Eвропе jе 29. априла 2004. донела резолуциjу.
Раније је СПН писао да је грузијски Патријарх завршио у болници.
Pročitajte takođe
Србија зове 2026: У Солуну представљени летњи кампови за младе из расејања
Очување језика, културе и идентитета младих у расејању било је у средишту састанака и представљања пројекта „Србија зове 2026“ у Солуну.
Игуману Методију из манастира Хиландар уручен Сретењски орден у Солуну
Игуману хиландарском Методију у Солуну је уручен Сретењски орден првог степена, који је манастиру Хиландар додељен за допринос духовној мисији и обнови светиње.
Сећање на 3267 српских мученика у Средњем Подрињу и Бирчу – одговорност према будућности
Патријарх Порфирије разговарао је са члановима Организационог одбора који припремају обележавање страдања 3267 Срба у Средњем Подрињу и Бирчу.
Шта се крије иза Ђокићеве посете Хиландару?
Посета ректора Универзитета у Београду Светој Царској Лаври Хиландару подигла је огромну прашину.
Хорови из Србије и Црне Горе освојили престижне награде у Пољској
У Пољској је одржан Међународни фестивал духовне музике "Хајновка".
Ученици из Требиња остварили запажене резултате на међународном такмичењу
Реч је о међународном такмичењу “Дани словенске писмености”.