Библиотека Српске Патријаршије потписала уговор о сарадњи са Државним историјским музејем у Москви

Потписивање уговора у Москви. Фото: bibliotekasp.rs

После вишемесечних припрема и усаглашавања текста, са благословом Светог Архијерејског Синода, 16. фебруара 2026. године потписан је уговор. Њиме је одређен начин научне сарадње између Библиотеке Српске Патријаршије и Државног историјског музеја.

У име Библиотеке Српске Патријаршије уговор је потписао управник др Зоран Недељковић, а у име Државног историјског музеја директор те установе др Алексеј Константинович Љевикин.

Свечаном чину потписивања уговора присуствовали су и заменици директора Државног историјског музеја, др Олга Александровна Сиротина и др Марина Викторовна Чистјаковна. Као и представници Библиотеке Патријаршије, проф. др Зоран Ранковић и др Ана Рашковић.

После срдачног разговора, представници Библиотеке Патријаршије одмах су почели са радом на српским средњовековним рукописима у збирци А. И. Хлудова. Она садржи седамдесет и пет српских рукописа из периода од 14. до 18. века, од којих је обрађено више од педесет рукописа за потребе израде будућег Инвентара српских средњовековних рукописа.

Осим наведене збирке, у другим фондовима Државног историјског музеја чува се и друга бројна, готово неистражена, српска рукописна грађа: Рукописни фонд Синодалне библиотеке, Збирка Уварова, Збирка Барасова, Збирка рукописа Воскресенско Ново-јерусалимског манастира, Збирка Черткова, вероватно и у одређеним другим фондовима Музеја.

Претпоставка је да српско рукописно наслеђе у Државном историјском музеју у Москви садржи преко сто осамдесет средњовековних рукописа који никада нису систематски истраживани нити пописани и представљени научној и свеукупној јавности.

План представника Библиотеке Српске Патријаршије јесте да се после наредних истраживања, а до краја следеће године, објави Инвентар српских средњовековних рукописа Државног историјског музеја у Москви. То ће бити вредан допринос на упознавању изузетно вредне српске средњовековне рукописне баштине у Руској Федерацији.

Изузетно значајну помоћ на реализацији овог подухвата је пружио Митрополит волоколамски г. Антоније, председник Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, и директор Руског дома у Београду г. Јевгеније Александрович Баранов.

Раније је СПН писао о Недељи православља у Новом Саду. 

Pročitajte takođe

Србија зове 2026: У Солуну представљени летњи кампови за младе из расејања

Очување језика, културе и идентитета младих у расејању било је у средишту састанака и представљања пројекта „Србија зове 2026“ у Солуну.

Игуману Методију из манастира Хиландар уручен Сретењски орден у Солуну

Игуману хиландарском Методију у Солуну је уручен Сретењски орден првог степена, који је манастиру Хиландар додељен за допринос духовној мисији и обнови светиње.

Сећање на 3267 српских мученика у Средњем Подрињу и Бирчу – одговорност према будућности

Патријарх Порфирије разговарао је са члановима Организационог одбора који припремају обележавање страдања 3267 Срба у Средњем Подрињу и Бирчу.

Шта се крије иза Ђокићеве посете Хиландару?

Посета ректора Универзитета у Београду Светој Царској Лаври Хиландару подигла је огромну прашину.

Хорови из Србије и Црне Горе освојили престижне награде у Пољској

У Пољској је одржан Међународни фестивал духовне музике "Хајновка".

Ученици из Требиња остварили запажене резултате на међународном такмичењу

Реч је о међународном такмичењу “Дани словенске писмености”.