Црква обележила месопусне задушнице

Задушнице, дан сећања на упокојене. Фото: Inpress

Наша црква је на данашњи дан, 14. фебруара 2026. обележила, зимске, месопусне или покладне задушнице. То значи да су сутра Месопусне покладе, друга недеља пред почетак Васкршњег поста.

Црква се, иначе, сваке суботе моли за упокојене, а нарочито друге, треће и четврте суботе Васкршњег поста, када се сећа свих „упокојених хришћана, отаца и браће наше“. Поред тих редовних дана, у току црквене године установљене су и посебне задушнице, које увек падају у суботу.

Задушнице су дан посвећен молитвеном помињању преминулих. Верници одлазе на богослужење, доносе жито (кољиво), које свештеник прелива вином, а потом посећују гробове, пале свеће, уређују их и украшавају цвећем. Свештеници кадионицом обилазе гробове и читају молитве. Они који нису у могућности да посете гробље, треба да оду у најближи храм и тамо обаве помен.

Посебно место на задушнице има милостиња. Уобичајено је да се помогне сиромашнима и да се део припремљене хране подели онима којима је потребна, као израз хришћанске љубави и сећања на упокојене.

Месопусне или велике задушнице

Једне од најпознатијих су месопусне, покладне, велике или зимске задушнице. Оне се обележавају у суботу пред Месне покладе, у месопусној недељи, уочи почетка Васкршњег поста. Најчешће падају у фебруару, али немају фиксни датум, јер су везане за покретни циклус поста.

Спомињу се већ у типику Велике Цариградске Цркве из IX–X века. Канон тога дана обухвата све људе „целе васељене“ и различите видове упокојења. Црква се моли за „умрле у градовима, пустињама, на земљи и на сваком месту; за цареве, свештенике, архијереје, браћу, другове, сроднике, за све родове, старо, младо, децу, сисанчад“.

У молитвама се набрајају и разне врсте смрти: за оне које је „гроб покрио, вода покрила, рат покосио, земљотрес обухватио, огањ спалио“, за страдале у мору, рекама и језерима, од звери, птица и змија, у пустим местима, као и за оне који су пострадали изненадно – од мача, грома, глади, отрова, пада, дављења или других несрећа. Тако се молитвено обухватају сви, без обзира на начин страдања.

Недеља у којој се држе месопусне задушнице назива се и Задушна недеља. То је трећа недеља пред почетак Васкршњег поста, између Себичне и Беле, односно Месопусне недеље.

У том периоду, према народном обичају, не припрема се свадбено рухо нити се одржавају венчања, јер од недеље после ових задушница па до Побусаног понедељка нема венчања у цркви.

Парохијски гласник храма Светог Димитрија на Новом Београду садржи следећу поуку верном народу:

Иначе, данашње месопусне задушнице поклопиле су се с празником светог мученика Трифуна.

Pročitajte takođe

Како су пронађене мошти светог првомученика Стефана

После векова заборава, мошти светог првомученика Стефана пронађене су захваљујући виђењима презвитера Лукијана, а њихов пут пратила су бројна чудеса.

Пост у част Пресвете Богородице: Успенски (Госпојински) пост

У Цркви Христовој је личност Пресвете Богородице одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.

Мајка свих Срба: Преподобна мати Ангелина Бранковић

Живот свете Ангелине Српске био је оличење страдања, али и непоколебљиве, анђеоске љубави. Историја и народ с разлогом је зову Мајка Ангелина.

Свети Пантелејмон: Лекар који је све дао сиромашнима и пострадао за Христа

Свети Пантелејмон је бесплатно лечио болесне, раздао богатство сиромашнима и пострадао за Христа у време цара Максимијана. Наша Црква слави га 9. августа.

Вера која исцељује и светли кроз векове: ко је света Параскева Римска?

Сваког 8. августа православни верници празнују спомен на Свету преподобномученицу Параскеву, у народу познату као Летња Петка, Ватрена Петка или Петка Трнова.

Пребиловачки новомученици: страдање које сведочи Христово Васкрсење

Пребиловци су место једног од најстрашнијих страдања Срба у Херцеговини и светиња где Црква молитвено чува спомен на више од осамсто убијених. Међу њима је петсто деце.