Како је Цариград после три деценије дочекао повратак св. Јована Златоуста

Свети Јован Златоусти, један од најбољих беседника у историји Цркве. Фото: simanovci.rs

Тридесет година после престављења светог Јована Златоуста у граду Комани у Јерменији, у Цариграду је обележен годишњи помен великог учитеља васељене. У Великој Цркви, патријарх Прокл, некадашњи ученик Златоустов и тадашњи предстојатељ Цариградске Цркве, одржао је беседу у спомен свог духовног оца, величајући његов живот, подвиге и учитељство.

Снажне речи о Златоустовој проповеди, борби за чистоту вере и ревности за правду дубоко су потресле сабрани народ. Док је патријарх говорио, верници нису могли да обуздају узбуђење и једним гласом су затражили да се мошти светог Јована Златоуста што пре пренесу из Комана у Цариград. Толики је био жагор и покрет у храму да беседа није могла бити приведена крају.

Након богослужења, патријарх Прокл је одмах отишао код цара Теодосија, сина Аркадијевог и унука Теодосија Великог, саветујући му да исправи неправду из прошлости и врати Цркви њеног пастира. У обраћању цару, Прокл је говорио у име Цркве као духовне мајке, подсећајући да су прогон и удаљење Златоуста оставили рану која није зацелила, и да је повратак његових моштију чин помирења и покајања.

Цар је прихватио савет и у Комане су упућени изасланици са сребрним кивотом, како би мошти биле свечано пренете. Међутим, упркос великом труду и бројности људи, мошти светог Јована нису се дале померити из гроба. Тај догађај је схваћен као знак да начин поступања није био исправан.

После саветовања са патријархом Проклом и другим духовницима, цар је увидео своју грешку и одлучио да светом Јовану Златоустом упути писмо покајања, молећи га да као жив опрости и дозволи да се врати у свој град. Писмо је положено на груди светитеља, након чега је служено свеноћно бденије. Тада су мошти постале лаке и могле су бити подигнуте без напора, што је код присутних изазвало велико страхопоштовање и радост.

Том приликом догодило се и исцељење једног хромог човека, који је, дотакнувши се предмета из гроба светитеља, одмах оздравио. Вест о томе проширила се међу народом, који је са сузама и свећама испратио мошти на пут ка Цариграду.

При доласку у халкидонско пристаниште, мошти су дочекали цар, патријарх, клир и мноштво народа. Током пловидбе ка Цариграду подигла се снажна бура, али је лађа са кивотом светог Јована, вођена Божјим промислом, безбедно пристала уз обалу, управо код места повезаног с неправдом коју је светитељ претрпео за живота.

По пристајању лађе, море се умирило и опасност је минула.

Мошти су најпре пренете у храм светог апостола Павла, затим у цркву свете Ирине, где је кивот отворен. Тело Светог Јована затечено је нетљено и окружено миомиром. Цар је тада, у сузама, затражио опроштај за неправду учињену светитељу и у име своје мајке, царице Евдоксије.

Наредног дана мошти су свечано пренете у велику цркву светих Апостола и постављене на патријаршијски престо. Народ је једним гласом позивао светитеља да заузме своје место. По сведочењу патријарха Прокла и других присутних, свети Јован Златоусти је тада чудесно изговорио архијерејски поздрав мира. Током литургије забележена су бројна исцељења, а престало је и дугогодишње потресање гроба царице Евдоксије.

Свето тело светог Јована Златоуста коначно је положено у олтар, под жртвеник, уз слављење Христа Бога у Светој Тројици.

Пренос моштију из Комана у Цариград догодио се 438. године, на данашњи дан, 9. фебруар (27. јануар) и остао је забележен као догађај саборног покајања, помирења и потврде светитељеве славе у Цркви.

Pročitajte takođe