Крушедол је прославио ктиторску славу
Слава манастира Крушедол. Фото: Епархија сремска .
У навечерје празника служено је празнично бденије којим је началствовао јеромонах Митрофан, сабрат манастира Крушедола.
Док је на сам дан празника 31. јануара 2026.године по благослову Митрополита Василија и у његовом молитвеном присуству служена Света Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Јован Милановић.
Митрополит Василије је на крају Свете Литургије благословио славске дарове поводом ктиторске славе и беседио многобројном окупљеном народу.
Свети Максим је у тешка и небивала времена носиo бреме тешке архијерејске службе на просторима Угарске која је тада била посебно у деловима Срема насељена српским православним живљем.
Поред велике жртве коју је пријавио код измирења православних Влаха, он је сав свој живот посветио изграђивању манастира Крушедола и српског народа у Срему, а и све до Београда.
Његово старање је диван пример истинског служења Богу и роду – управо онако како се то очекује и од свештенослужитеља.
Митрополит Василије је пожелео обиље благослова свештенству и свим сатрудницима наших парохија и благословио да се идуће године слава обележи литургијски у Манастиру Крушедолу, а окупљање братства у Доњим Петровцима.
Раније је СПН писао како је Епископ Херувим посетио Генерални конзулат Републике Србије.
Pročitajte takođe
Одлука Синода Кипарске Цркве о Тихику оцењена као неканонска
Стручњаци за канонско право оцењују да је одлука Синода Кипарске Православне Цркве о забрани митрополиту Тихику донета без суда и супротно канонима и Уставу.
Епископ Јеротеј: Једино Бог познаје тајну човекове личности
Храм Светог Василија Острошког у Касарским Ливадама је угостио свог Архијереја.
У Вуковару је одржана промоција књиге о идентитету Срба у Хрватској
Промоција је уприличена у Српском дому у Вуковару.
У Бару се одржава нова акција добровољног давања крви
Поводом прославе празника Сретење Господње, Друштво добровољних давалаца крви „Свети Јован Владимир“ организује нову акцију добровољног давања крви.
Патријарх: Пут спасења почиње признањем сопствене немоћи (смирењем)
Смирење је кључни услов духовне борбе, поста и спасења, јер без њега сваки подвиг остаје празан и без плода, поучио је патријарх Порфирије.