Крушедол је прославио ктиторску славу
Слава манастира Крушедол. Фото: Епархија сремска .
У навечерје празника служено је празнично бденије којим је началствовао јеромонах Митрофан, сабрат манастира Крушедола.
Док је на сам дан празника 31. јануара 2026.године по благослову Митрополита Василија и у његовом молитвеном присуству служена Света Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Јован Милановић.
Митрополит Василије је на крају Свете Литургије благословио славске дарове поводом ктиторске славе и беседио многобројном окупљеном народу.
Свети Максим је у тешка и небивала времена носиo бреме тешке архијерејске службе на просторима Угарске која је тада била посебно у деловима Срема насељена српским православним живљем.
Поред велике жртве коју је пријавио код измирења православних Влаха, он је сав свој живот посветио изграђивању манастира Крушедола и српског народа у Срему, а и све до Београда.
Његово старање је диван пример истинског служења Богу и роду – управо онако како се то очекује и од свештенослужитеља.
Митрополит Василије је пожелео обиље благослова свештенству и свим сатрудницима наших парохија и благословио да се идуће године слава обележи литургијски у Манастиру Крушедолу, а окупљање братства у Доњим Петровцима.
Раније је СПН писао како је Епископ Херувим посетио Генерални конзулат Републике Србије.
Pročitajte takođe
Митрополит Фотије се састао са Градоначелником Бијељине
Сусрет је уприличен у просторијама Епархије зворничко-тузланске у Бијељини.
У Бијељини је одржана хуманитарна пројекција за Космет
Пројекцију филма је организовала хуманитарна организација "Сви за Космет".
У Бечу је служена Света Архијерејска Литургија
Храм Васкрсења Христова у другом бечком округу је дочекао свог Архијереја.
102 године од упокојења најдуговјечнијег загребачког пароха
У питању је архимандрит Амвросије Павловић.
Крушедолско благо се коначно налази у музејским витринама
Богата манастирска ризница ће коначно бити видљива верницима и посетиоцима.
Настављају се континуирани напади на српске патријархе
Историјско искуство Српске Православне Цркве током XX и почетком XXI века указује на постојање једног континуираног обрасца односа између политичке моћи, јавне сфере и духовног ауторитета.