Бањалука се сећа: 84 године од злочина - 2.315 српских жртава за 24 сата
Спомен обележје за 2315 српских жртава усташког покоља 1942. Фото: Срна
У бањалучком насељу Дракулић у недељу, 1. фебруара 2026, биће обележена 84. годишњица злочина Независне Државе Хрватске над српским цивилима у селима Дракулић, Шарговац и Мотике и у руднику Раковац код Бањалуке. Покољ је почињен 7. фебруара 1942. Тог дана усташе су, у оквиру унапред планиране и организоване акције, на свиреп начин убиле 2.315 Срба, међу којима је било 551 дете.
Програм обележавања почеће у 9 часова заупокојеном Литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, док ће централни део комеморације бити одржан код Спомен-костурнице. У 12 часова биће служен помен убијеним српским цивилима, након чега ће уследити полагање венаца и цвећа, наведено је из Министарства за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске. Затим ће се обратити званице.
Подсетимо, усташке власти НДХ су злочине у тим селима и у руднику Раковац планирале и организовале унапред. Према историјским изворима, коначан план покоља договорен је 6. фебруара 1942. у фрањевачком самостану у бањалучком насељу Петрићевац.
рекао је Небојша Видаковић, помоћник Министра за борачко-инвалидску заштиту РС.
Покољ је започео у раним јутарњим часовима 7. фебруара 1942. у руднику Раковац, где су усташе убиле 52 од 60 српских рудара. Након тога, око 400 припадника усташких јединица наставило је систематско убијање српског становништва у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, идући од куће до куће.
Жртве су били искључиво цивили, жене, деца и старци, јер су војно способни мушкарци у то време углавном били у заробљеништву. Злочин је извршен без употребе ватреног оружја, што, како је наглашено, додатно сведочи о суровости и намери починилаца.
Према истраживању писца и истраживача Лазара Лукајића, који је у делу „Фратри и усташе кољу“ објавио именични списак жртава, тог дана су у Дракулићу убијена 1.363 српска цивила, у Мотикама 679, у Шарговцу 257, као и 16 српских рудара из других села, што укупно чини 2.315 убијених Срба.
Посебно трагичан злочин почињен је у Народној школи у Шарговцу, где су усташе 7. фебруара 1942. убиле 52 српска ученика узраста од 7 до 14 година.
подсетио је Видаковић, додајући да је након злочина учитељица Добрила Мартиновић, под претњом смрћу, била приморана да у школски дневник упише да су убијена деца „умрла природном смрћу“.
Ти записи данас се чувају у Архиву Републике Српске као аутентично сведочанство о злочину.
Видаковић је навео да је после Другог светског рата, због политике братства и јединства, овај злочин деценијама био прикриван и потискиван из јавности. Тек 1965. приступило се прикупљању посмртних остатака жртава и њиховом сахрањивању у заједничку костурницу у Дракулићу, где је подигнут споменик са натписом који није наводио стварне извршиоце, већ је говорио о „жртвама фашистичког терора“.
Споменик је обновљен 1991, а у Доњем Дракулићу изграђен је Спомен-храм Светог великомученика Георгија, освештан 2009, посвећен жртвама покоља.
Обележавањем годишњице злочина, истиче се чување историјске истине и културе сећања на недужне цивиле који су страдали само зато што су били Срби. Окупљање и ове године организује Одбор Владе РС за неговање традиције ослободилачких ратова.
СПН је раније писао о злогласном логору смрти „Силос“ у једном од села општине Хаџићи.
Pročitajte takođe
Србија зове 2026: У Солуну представљени летњи кампови за младе из расејања
Очување језика, културе и идентитета младих у расејању било је у средишту састанака и представљања пројекта „Србија зове 2026“ у Солуну.
Игуману Методију из манастира Хиландар уручен Сретењски орден у Солуну
Игуману хиландарском Методију у Солуну је уручен Сретењски орден првог степена, који је манастиру Хиландар додељен за допринос духовној мисији и обнови светиње.
Сећање на 3267 српских мученика у Средњем Подрињу и Бирчу – одговорност према будућности
Патријарх Порфирије разговарао је са члановима Организационог одбора који припремају обележавање страдања 3267 Срба у Средњем Подрињу и Бирчу.
Шта се крије иза Ђокићеве посете Хиландару?
Посета ректора Универзитета у Београду Светој Царској Лаври Хиландару подигла је огромну прашину.
Хорови из Србије и Црне Горе освојили престижне награде у Пољској
У Пољској је одржан Међународни фестивал духовне музике "Хајновка".
Ученици из Требиња остварили запажене резултате на међународном такмичењу
Реч је о међународном такмичењу “Дани словенске писмености”.