Масакр и прогони Срба на Равним Котарима: 324 жртве још чекају правду

Операција "Масленица" је ош један некажњени злочин за који је знао, ако не и припремао, велики део руководство тадашње Хрватске, саопштава Веритас. Фото: Срна

Дана 22. јануара 1993, хрватске оружане снаге (ХОС) извеле су агресију на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК) под кодним називом „Масленица“. Операција је била део „Венсовог плана“, којим је РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а годину дана раније, а у чије чланство је та област примљена две године раније. То је била трећа по реду агресија Хрватске на територију заштићену УН.

У наредним данима Хрвати су заузели више десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник и висове на Велебиту, као и контролу над бранама и хидроелектраном Перућа. Највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и мешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.

Срби из тих села убијани су, протеривани или затварани, а њихова имања и културни споменици, укључујући цркве и гробља из 16. и 17. века, уништени или оскрнављени. Међу уништеним објектима биле су и црква св. Ђорђа у Исламу Грчком, у којој је сахрањен књижевник Владан Десница, црква св. Ђорђа у Смоковићу и црква св. Илије у Кашићу.

Према подацима организације „Веритас“, у агресији је погинуло или нестало 324 Срба, од којих су 55 цивили. Међу њима су 54 жене и троје деце. Страдали су и добровољци из Србије и БиХ који су дошли да бране српска огњишта. Судбина 313 лица је расветљена, док се 11 и даље воде као нестали, укључујући шест цивила.

У наредним месецима у бегу је умрло још 165 особа, већином старије популације. Више од 10.000 Срба је протерано и расељено широм света.

Један од тежих злочина десио се већ првог дана на превоју Мали Алан на Велебиту, близу осматрачнице УН.

Тада су припадници хрватске специјалне полиције убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине.

Операцију „Масленица“ планирали су Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана.

Иако је агресија извршена на територији заштићеној УН и пред очима припадника УН, до сада нико није процесуиран за злочине над Србима.

Према попису становништва из 1991, у Кашићу је живело 757 Срба од 765 становника, у Смоковићу 989 од 1.029, а у Исламу Грчком 991 од 1.139.

Тридесет година касније, попис из 2021. показује значајан пад броја становника: Кашић 69, Смоковић 162 и Ислам Грчки 150, без навођења националне припадности.

СПН је раније писао о зверском убиству 126 припадника Војске Републике Српске, које су на зверски начин убили припадници тзв. Армије БиХ.

Pročitajte takođe

Грузија кроз историју: од Сакартвела до Багратиона – прича о идентитету

Називи Грузије и историја њених владарских династија откривају сложен спој језика, традиције и политичке моћи који је обликовао идентитет ове земље.

Благовештенски сабор 1861. уобличио идеју српске аутономије у Угарској

У априлу се навршило 165 година од Благовештенског сабора у Сремским Карловцима, на којем су Срби у Угарској формулисали захтеве за националну аутономију.

Побусани понедељак спаја Васкрс и сећање на преминуле

Побусани понедељак, који се обележава после Светле недеље Васкрса, посвећен је преминулима и спаја васкршњу радост са молитвеним сећањем на упокојене.

Храм Светог Марка: 680 година од крунисања Душана Силног у Марковој цркви

У цркви Светог апостола Марка у Београду Литургијом и државном церемонијом обележено је 680 година од крунисања цара Душана Силног.

Вера и обичаји: васкршње јаје као символ – зашто чувамо прво црвено јаје?

Васкршња јаја један су од најпрепознатљивијих хришћанских обичаја, а посебно место у нашој традицији има „чуваркућа“ – прво јаје које, по веровању, штити дом и укућане.

Између космоса и ратова: човек пред истим питањем као и пре

Док свет прати нову мисију ка Месецу, човечанство се суочава са сопственим противречностима – технолошким напретком и неспособношћу да превазиђе сукобе.