Масакр и прогони Срба на Равним Котарима: 324 жртве још чекају правду

Операција "Масленица" је ош један некажњени злочин за који је знао, ако не и припремао, велики део руководство тадашње Хрватске, саопштава Веритас. Фото: Срна

Дана 22. јануара 1993, хрватске оружане снаге (ХОС) извеле су агресију на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК) под кодним називом „Масленица“. Операција је била део „Венсовог плана“, којим је РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а годину дана раније, а у чије чланство је та област примљена две године раније. То је била трећа по реду агресија Хрватске на територију заштићену УН.

У наредним данима Хрвати су заузели више десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник и висове на Велебиту, као и контролу над бранама и хидроелектраном Перућа. Највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и мешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.

Срби из тих села убијани су, протеривани или затварани, а њихова имања и културни споменици, укључујући цркве и гробља из 16. и 17. века, уништени или оскрнављени. Међу уништеним објектима биле су и црква св. Ђорђа у Исламу Грчком, у којој је сахрањен књижевник Владан Десница, црква св. Ђорђа у Смоковићу и црква св. Илије у Кашићу.

Према подацима организације „Веритас“, у агресији је погинуло или нестало 324 Срба, од којих су 55 цивили. Међу њима су 54 жене и троје деце. Страдали су и добровољци из Србије и БиХ који су дошли да бране српска огњишта. Судбина 313 лица је расветљена, док се 11 и даље воде као нестали, укључујући шест цивила.

У наредним месецима у бегу је умрло још 165 особа, већином старије популације. Више од 10.000 Срба је протерано и расељено широм света.

Један од тежих злочина десио се већ првог дана на превоју Мали Алан на Велебиту, близу осматрачнице УН.

Тада су припадници хрватске специјалне полиције убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине.

Операцију „Масленица“ планирали су Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана.

Иако је агресија извршена на територији заштићеној УН и пред очима припадника УН, до сада нико није процесуиран за злочине над Србима.

Према попису становништва из 1991, у Кашићу је живело 757 Срба од 765 становника, у Смоковићу 989 од 1.029, а у Исламу Грчком 991 од 1.139.

Тридесет година касније, попис из 2021. показује значајан пад броја становника: Кашић 69, Смоковић 162 и Ислам Грчки 150, без навођења националне припадности.

СПН је раније писао о зверском убиству 126 припадника Војске Републике Српске, које су на зверски начин убили припадници тзв. Армије БиХ.

Pročitajte takođe

Навршава се четврт века од прве Светосимеоновске литије у Подгорици

Митрополија црногорско-приморска подсећа нас на почетке Подгоричке литије у част светог Симеона Мироточивог 25. фебруара 2001.

Народни обичаји: Беле покладе – најсвечаније у току године

Последње седмице пред Велики Васкршњи пост у Беле покладе (недељни дан пред почетак поста), народ се уз праштање и весеље и дружење спрема за подвиг.

Додељена „Извиискра Његошева“: признање припало Мирославу Максимовићу

Песник Мирослав Максимовић добитник је књижевне награде „Извиискра Његошева“ за циклус 2024/2025. године, одлучио је жири тог признања.

Заштита српског наслеђа: Зборник о средњевековним рукописима Босне и Хума

У Крипти Храма Светог Саве у Београду биће представљен научни зборник посвећен српским средњовековним рукописним споменицима из Босне и Хума.

Проф. др Лидија Томић: „Октоих“ – научни стуб језика и књижевности

Недавно објављени 16. број часописа „Октоих“ потврдио је његов научни значај и место међу релевантним филолошким публикацијама, истакла је проф. др Лидија Томић.

Проф. др Лидија Томић: Српски језик у Црној Гори под притиском

Питање статуса српског језика у Црној Гори и даље је кључна тема научних и културних расправа, упозорила је проф. др Лидија Томић.