Масакр и прогони Срба на Равним Котарима: 324 жртве још чекају правду
Операција "Масленица" је ош један некажњени злочин за који је знао, ако не и припремао, велики део руководство тадашње Хрватске, саопштава Веритас. Фото: Срна
Дана 22. јануара 1993, хрватске оружане снаге (ХОС) извеле су агресију на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК) под кодним називом „Масленица“. Операција је била део „Венсовог плана“, којим је РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а годину дана раније, а у чије чланство је та област примљена две године раније. То је била трећа по реду агресија Хрватске на територију заштићену УН.
У наредним данима Хрвати су заузели више десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник и висове на Велебиту, као и контролу над бранама и хидроелектраном Перућа. Највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и мешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.
Срби из тих села убијани су, протеривани или затварани, а њихова имања и културни споменици, укључујући цркве и гробља из 16. и 17. века, уништени или оскрнављени. Међу уништеним објектима биле су и црква св. Ђорђа у Исламу Грчком, у којој је сахрањен књижевник Владан Десница, црква св. Ђорђа у Смоковићу и црква св. Илије у Кашићу.
Према подацима организације „Веритас“, у агресији је погинуло или нестало 324 Срба, од којих су 55 цивили. Међу њима су 54 жене и троје деце. Страдали су и добровољци из Србије и БиХ који су дошли да бране српска огњишта. Судбина 313 лица је расветљена, док се 11 и даље воде као нестали, укључујући шест цивила.
У наредним месецима у бегу је умрло још 165 особа, већином старије популације. Више од 10.000 Срба је протерано и расељено широм света.
Један од тежих злочина десио се већ првог дана на превоју Мали Алан на Велебиту, близу осматрачнице УН.
Тада су припадници хрватске специјалне полиције убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине.
Операцију „Масленица“ планирали су Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана.
Иако је агресија извршена на територији заштићеној УН и пред очима припадника УН, до сада нико није процесуиран за злочине над Србима.
Према попису становништва из 1991, у Кашићу је живело 757 Срба од 765 становника, у Смоковићу 989 од 1.029, а у Исламу Грчком 991 од 1.139.
Тридесет година касније, попис из 2021. показује значајан пад броја становника: Кашић 69, Смоковић 162 и Ислам Грчки 150, без навођења националне припадности.
Pročitajte takođe
Масакр и прогони Срба на Равним Котарима: 324 жртве још чекају правду
На 22. јануар 1993, јединице ХОС-а покренуле су агресију на јужне делове Републике Српске Крајине, остављајући стотине мртвих, протераних и заточених Срба.
„Силос“ остао симбол незадовољене правде: Нема адекватних казни
Три деценије после затварања логора „Силос“ у Тарчину, породице и преживели Срби заточеници и даље чекају правду за злочине почињене над цивилима током рата.
Тортуре и сведочења заточених Срба: 30 година од затварања логора „Силос“
Навршава се тридесет година од затварања логора „Силос“ у Тарчину, где је више од шест стотина српских цивила преживело сурове тортуре, а 24 живота је изгубљено.
„Јасеновац – трајна опомена“: Сведочанство монструозности усташтва и НДХ
У Београду је отворена изложба „Јасеновац – трајна опомена“, која је сведочанство страдања у једном од најмонструознијих логора смрти у окупираној Европи.
Сећање на архимандрита Матеја Мормиља, горостаса црквеног појања
Архимандрит Матеј Мормиљ остао је упамћен као диригент, педагог и духовник који је генерацијама обликовао богослужбени живот Руске Православне Цркве.