Обрезање Господње представља почетак страдања за спасење света
Обрезање Господа Исуса Христа. Фото: СПЦ
У православном календару, 14. јануара обележава се и Обрезање Господа Исуса Христа. Осмог дана по рођењу, Господ Исус Христос примио је обрезање, показујући тиме да није дошао да укине Закон, већ да га испуни. Тако је, како сведочи апостол Павле, прихватио положај оних који су били под Законом да би их ослободио. Тај догађај истовремено потврђује да је Христос узео истинито људско тело, супротно јеретичким тврдњама о привидном оваплоћењу. Како је писао свети Јефрем Сирин, Христос је био истински човек, те је и као човек био обрезан, проливши стварну крв и подневши бол, што припада људској природи.
Обрезање има и дубљи, духовни смисао. Њиме се окончава старозаветни, телесни закон и уводи нови, духовни. Уместо телесног обрезања, човек је позван да одсеца страсти и грехе који разарају унутрашњи живот. Истовремено, обрезање у осми дан указује на будући век, на „осми дан“, како су га називали свети Оци, као праслику вечног живота.
У Старом Завету обрезање је било знак очишћења, али не и само очишћење. Оно је било праобраз онога што ће се у пуноћи остварити Христовим страдањем и крштењем водом и Духом. Иако безгрешан, Христос је прихватио обрезање као да је грешник, показујући крајње смирење. Тако је већ у детињству започео пут страдања, који ће се завршити на крсту.
При обрезању Господ је добио име Исус, које је арханђел Гаврило најавио Пресветој Дјеви пре зачећа. То име открива саму суштину Христове мисије, јер „Исус“ значи спасење. Како је речено Јосифу: „Надени Му име Исус, јер ће спасти људе своје од грехова њихових.“ Апостоли сведоче да „нема ни у једноме другом спасења“, јер је ово име дато ради избављења целог рода људског.
Црква исповеда да је име Исусово сила која преображава свет. Оно просвећује, исцељује, теши и укрепљује верне, а руши власт зла. Свети Јован Лествичник учи да је име Исусово најјаче оружје у духовној борби, јаче од сваке друге силе и на небу и на земљи.
Христово обрезање и даровање имена Исус откривају пут спасења као пут смирења, жртве и љубави. Од првих дана земаљског живота Господ почиње да пролива крв за човека, да би на крају даровао пуноћу искупљења и отворио врата вечног живота свима који Му се са вером обраћају.
СПН је раније пренео садржај Божићне посланице СПЦ.
Pročitajte takođe
Живот и мучеништво светих царских новомученика Романових
Цар Николај II Романов и његова породица пострадали су 1918. Уводећи Русију у Велики рат на страни Антанте, он је несумњиво допринео спасу Срба и српске државе.
Сабор Светих апостола, празник Христових ученика и проповедника Јеванђеља
Сабор Светих апостола посвећен је дванаесторици најближих ученика Господа који су после Васкрсења и Вазнесења ширили Јеванђеље и оснивали прве хришћанске заједнице.
Свети Пајсије Светогорац: духовник који је молитвом мењао људска срца
Православна Црква 12. јула молитвено прославља и преподобног Пајсија Светогорца, једног од највољенијих светитеља савременог доба.
Зашто Црква заједно прославља Свете апостоле Петра и Павла
СПЦ 12. јула прославља Свете првоврховне апостоле Петра и Павла – ученике Христове чији су вера, проповед и мучеништво оставили неизбрисив траг у историји хришћанства.
Црква данас прославља рођење светог Јована Претече
СПЦ данас прославља Рођење Светог Јована Претече – Ивањдан, празник који сведочи о чудесном рођењу Христовог Претече и припреми света за долазак Спаситеља.
Из тишине мајчинског срца до небеске славе: Преподобна Анастасија Српска
Данас наша Црква прославља успомену на преподобну Анастасију Српску, мати светог Саве и његове браће и супругу Стефана Немање.