Обрезање Господње представља почетак страдања за спасење света
Обрезање Господа Исуса Христа. Фото: СПЦ
У православном календару, 14. јануара обележава се и Обрезање Господа Исуса Христа. Осмог дана по рођењу, Господ Исус Христос примио је обрезање, показујући тиме да није дошао да укине Закон, већ да га испуни. Тако је, како сведочи апостол Павле, прихватио положај оних који су били под Законом да би их ослободио. Тај догађај истовремено потврђује да је Христос узео истинито људско тело, супротно јеретичким тврдњама о привидном оваплоћењу. Како је писао свети Јефрем Сирин, Христос је био истински човек, те је и као човек био обрезан, проливши стварну крв и подневши бол, што припада људској природи.
Обрезање има и дубљи, духовни смисао. Њиме се окончава старозаветни, телесни закон и уводи нови, духовни. Уместо телесног обрезања, човек је позван да одсеца страсти и грехе који разарају унутрашњи живот. Истовремено, обрезање у осми дан указује на будући век, на „осми дан“, како су га називали свети Оци, као праслику вечног живота.
У Старом Завету обрезање је било знак очишћења, али не и само очишћење. Оно је било праобраз онога што ће се у пуноћи остварити Христовим страдањем и крштењем водом и Духом. Иако безгрешан, Христос је прихватио обрезање као да је грешник, показујући крајње смирење. Тако је већ у детињству започео пут страдања, који ће се завршити на крсту.
При обрезању Господ је добио име Исус, које је арханђел Гаврило најавио Пресветој Дјеви пре зачећа. То име открива саму суштину Христове мисије, јер „Исус“ значи спасење. Како је речено Јосифу: „Надени Му име Исус, јер ће спасти људе своје од грехова њихових.“ Апостоли сведоче да „нема ни у једноме другом спасења“, јер је ово име дато ради избављења целог рода људског.
Црква исповеда да је име Исусово сила која преображава свет. Оно просвећује, исцељује, теши и укрепљује верне, а руши власт зла. Свети Јован Лествичник учи да је име Исусово најјаче оружје у духовној борби, јаче од сваке друге силе и на небу и на земљи.
Христово обрезање и даровање имена Исус откривају пут спасења као пут смирења, жртве и љубави. Од првих дана земаљског живота Господ почиње да пролива крв за човека, да би на крају даровао пуноћу искупљења и отворио врата вечног живота свима који Му се са вером обраћају.
СПН је раније пренео садржај Божићне посланице СПЦ.
Pročitajte takođe
Свети Лав Велики: Пастир који је зауставио Атилу и јеретике у Халкидону
Свети Лав Велики памти се као неустрашиви пастир који је молитвом зауставио Атилу и учврстио веру на IV васељенском сабору у Халкидону. Слави се 3. марта/18. фебруара.
Подвиг светог Теодора Тирона. Чудо с кољивом
Свети великомученик Теодор Тирон пострадао је 306. у Амасији, непоколебив у исповедању Христа. Његово чудо с кољивом и данас се прославља прве седмице Часног поста.
Сима Игуманов, отац и добротвор српске омладине и сирочади
Навршиле су се 144 године од смрти Симе Андрејевића Игуманова, оснивача Призренске богословије и једног од највећих српских просветних и црквених добротвора.
Митрополит Јован: Без милосрђа нема раја, ни слободе без љубави
У беседи у Дрену Митрополит шумадијски Јован указао је да човек без праштања и милосрђа остаје заробљеник сопствене гордости и греха.
Човек највише личи на Бога кад прашта. Митрополит Јован
У Недељу праштања у Дрену Митрополит шумадијски Јован говорио је о опраштању као суштини хришћанског живота и услову истинске слободе.
Митрополит Јован: Пост није забрана већ пут слободе
У Недељу праштања у храму Светог великомученика Георгија у Дрену, Митрополит шумадијски Јован говорио је о посту као духовној борби и путу преображаја.