Обрезање Господње представља почетак страдања за спасење света

Обрезање Господа Исуса Христа. Фото: СПЦ

Обрезање Господа Исуса Христа. Фото: СПЦ

У православном календару, 14. јануара обележава се и Обрезање Господа Исуса Христа. Осмог дана по рођењу, Господ Исус Христос примио је обрезање, показујући тиме да није дошао да укине Закон, већ да га испуни. Тако је, како сведочи апостол Павле, прихватио положај оних који су били под Законом да би их ослободио. Тај догађај истовремено потврђује да је Христос узео истинито људско тело, супротно јеретичким тврдњама о привидном оваплоћењу. Како је писао свети Јефрем Сирин, Христос је био истински човек, те је и као човек био обрезан, проливши стварну крв и подневши бол, што припада људској природи.

Обрезање има и дубљи, духовни смисао. Њиме се окончава старозаветни, телесни закон и уводи нови, духовни. Уместо телесног обрезања, човек је позван да одсеца страсти и грехе који разарају унутрашњи живот. Истовремено, обрезање у осми дан указује на будући век, на „осми дан“, како су га називали свети Оци, као праслику вечног живота.

У Старом Завету обрезање је било знак очишћења, али не и само очишћење. Оно је било праобраз онога што ће се у пуноћи остварити Христовим страдањем и крштењем водом и Духом. Иако безгрешан, Христос је прихватио обрезање као да је грешник, показујући крајње смирење. Тако је већ у детињству започео пут страдања, који ће се завршити на крсту.

При обрезању Господ је добио име Исус, које је арханђел Гаврило најавио Пресветој Дјеви пре зачећа. То име открива саму суштину Христове мисије, јер „Исус“ значи спасење. Како је речено Јосифу: „Надени Му име Исус, јер ће спасти људе своје од грехова њихових.“ Апостоли сведоче да „нема ни у једноме другом спасења“, јер је ово име дато ради избављења целог рода људског.

Црква исповеда да је име Исусово сила која преображава свет. Оно просвећује, исцељује, теши и укрепљује верне, а руши власт зла. Свети Јован Лествичник учи да је име Исусово најјаче оружје у духовној борби, јаче од сваке друге силе и на небу и на земљи.

Христово обрезање и даровање имена Исус откривају пут спасења као пут смирења, жртве и љубави. Од првих дана земаљског живота Господ почиње да пролива крв за човека, да би на крају даровао пуноћу искупљења и отворио врата вечног живота свима који Му се са вером обраћају.

СПН је раније пренео садржај Божићне посланице СПЦ.

Покров Пресвете Богородице: Празник небеске заштите и мајчинске љубави

Српска Православна Црква на данашњи дан прославља Покров Пресвете Богородице, молитвени спомен на чудесно јављање Мајке Божије која својим омофором штити све верне.

Свети Сергије Радоњешки: Духовни заштитник Русије

Свети Сергије Радоњешки, молитвеник и прозорљиви подвижник, својим је богоугодним животом усмерио народ кроз тешка историјска искушења ка духовном васкрсењу.

Свети краљ Владислав: Ктитор Милешеве и чувар светосавског наслеђа

Свети краљ Владислав, ктитор Милешеве и заштитник српског народа, својом побожношћу и државничком мудрошћу оставио је неизбри с ив траг у светородној лози Немањића.

Владика који је од сигурне смрти спасио преко 1000 деце

Епархија бачка прославила је Пренос моштију Светог Иринеја, епископа бачког и исповедника вере, уз благодарно молитвено сећање верног народа на његову жртву.

Како је Света Јефимија Халкидонска заслужила небо

У време Диоклецијановог прогона хришћана, млада Јефимија из Халкидона одбила је да се поклони идолима. Остала је непоколебљива и пред најтежим мукама.

Како је пронађен и сачуван Часни Крст?

Воздвижење Часног Крста, у народу познато као Крстовдан, велики је хришћански празник који се слави 27. септембра.