Обрезање Господње представља почетак страдања за спасење света

Обрезање Господа Исуса Христа. Фото: СПЦ

У православном календару, 14. јануара обележава се и Обрезање Господа Исуса Христа. Осмог дана по рођењу, Господ Исус Христос примио је обрезање, показујући тиме да није дошао да укине Закон, већ да га испуни. Тако је, како сведочи апостол Павле, прихватио положај оних који су били под Законом да би их ослободио. Тај догађај истовремено потврђује да је Христос узео истинито људско тело, супротно јеретичким тврдњама о привидном оваплоћењу. Како је писао свети Јефрем Сирин, Христос је био истински човек, те је и као човек био обрезан, проливши стварну крв и подневши бол, што припада људској природи.

Обрезање има и дубљи, духовни смисао. Њиме се окончава старозаветни, телесни закон и уводи нови, духовни. Уместо телесног обрезања, човек је позван да одсеца страсти и грехе који разарају унутрашњи живот. Истовремено, обрезање у осми дан указује на будући век, на „осми дан“, како су га називали свети Оци, као праслику вечног живота.

У Старом Завету обрезање је било знак очишћења, али не и само очишћење. Оно је било праобраз онога што ће се у пуноћи остварити Христовим страдањем и крштењем водом и Духом. Иако безгрешан, Христос је прихватио обрезање као да је грешник, показујући крајње смирење. Тако је већ у детињству започео пут страдања, који ће се завршити на крсту.

При обрезању Господ је добио име Исус, које је арханђел Гаврило најавио Пресветој Дјеви пре зачећа. То име открива саму суштину Христове мисије, јер „Исус“ значи спасење. Како је речено Јосифу: „Надени Му име Исус, јер ће спасти људе своје од грехова њихових.“ Апостоли сведоче да „нема ни у једноме другом спасења“, јер је ово име дато ради избављења целог рода људског.

Црква исповеда да је име Исусово сила која преображава свет. Оно просвећује, исцељује, теши и укрепљује верне, а руши власт зла. Свети Јован Лествичник учи да је име Исусово најјаче оружје у духовној борби, јаче од сваке друге силе и на небу и на земљи.

Христово обрезање и даровање имена Исус откривају пут спасења као пут смирења, жртве и љубави. Од првих дана земаљског живота Господ почиње да пролива крв за човека, да би на крају даровао пуноћу искупљења и отворио врата вечног живота свима који Му се са вером обраћају.

СПН је раније пренео садржај Божићне посланице СПЦ.

Pročitajte takođe

Свети нерукотворени лик Господа Исуса Христа: чудесна прича о Светом убрусу

Празник Преноса нерукотвореног лика Господа Исуса Христа, који се у православном календару обележава 29. августа (16. августа по старом календару).

Успење Пресвете Богородице: Мајка која никада не оставља свет

Патријарх Порфирије је у беседи на Велику Госпојину говорио о избору између човекове воље и воље Божје и њиховом месту у молитви.

„Њега послушајте“: Порука Преображења за живот сваког хришћанина

Преображење Господње открива славу Христову, али и показује пут човека ка Богу – кроз молитву, подвиг, чистоту, покајање и веру.

Како су пронађене мошти светог првомученика Стефана

После векова заборава, мошти светог првомученика Стефана пронађене су захваљујући виђењима презвитера Лукијана, а њихов пут пратила су бројна чудеса.

Пост у част Пресвете Богородице: Успенски (Госпојински) пост

У Цркви Христовој је личност Пресвете Богородице одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.

Мајка свих Срба: Преподобна мати Ангелина Бранковић

Живот свете Ангелине Српске био је оличење страдања, али и непоколебљиве, анђеоске љубави. Историја и народ с разлогом је зову Мајка Ангелина.