Свети Наум и мисија словенске писмености и духовности

Свети преподобни Наум Чудотворац Охридски. Фото: слободни извори

Свети Наум био је ученик равноапостолних учитеља Словена, светих равноапостолних Кирила и Методија, и један од Петочисленика који су најревносније сарађивали с апостолима словенског народа. Његово дело и духовно наслеђе заузимају посебно место у историји хришћанства међу Словенима, како због мисионарског рада, тако и због чудотворне силе која му је приписивана.

Током свог живота свети Наум путовао је у Рим, где се истакао и ученошћу и чудотворством. Био је зналац више језика, а према предању, из његових очију изливала се исцелитељска сила, којом су оздрављали болесници који су му с вером приступали. По повратку из Рима, заједно са светим Климентом, уз помоћ цара Бориса Михаила, настанио се на обалама Охридског језера.

Док је свети Климент служио као епископ у Охриду, свети Наум је на јужној обали језера основао манастир који и данас представља духовни и културни украс тог краја. Манастир Светог Наума вековима је био место молитве, чудотворне силе и уточиште за болесне и невољне, а око светитеља се сабрало бројно монаштво с различитих страна Балкана.

Свети Наум био је познат као мудар учитељ и духовник, одлучан подвижник и истрајан молитвеник. Посебну пажњу посвећивао је превођењу Светог писма и других црквених књига са грчког на словенски језик, чиме је дао значајан допринос ширењу писмености и учвршћивању вере међу словенским народима.

Чудеса су му приписивана и за живота и после упокојења. Још за живота, као што је речено, био је познат по исцелитељским моћима, а сматра се и једним од утемељивача медицине у нас.

Његове мошти, које се и данас чувају у манастиру на Охридском језеру, према веровању, настављају да пројављују исцелитељску силу, нарочито у случајевима тешких болести. Свети Наум се упокојио у првој половини 10. века и, према црквеном предању, преселио у радост Христа ког је љубио и коме је служио.

Дан светог Наума Чудотворца поклапа се и с првим даном божићног циклуса празника - Туцинданом, о чему је писао СПН.

Pročitajte takođe

Велика субота: између гроба и Васкрсења – тишина која мења све

Велика субота је дан тишине, молитвеног ишчекивања и дубоке наде, јер Црква молитвено проживљава Христов боравак у гробу и Његов силазак у ад ради спасења човека.

Зашто је Васкрс најважнији хришћански празник?

Српски СПН доноси својим читаоцима екслузиван празнични интервју.

Између крста и наде: пут страдања који води у Васкрсење

Црква на Велики петак молитвено обележава спомен на Страдање Господа Исуса Христа, подсећајући вернике на жртву, тишину и наду која се рађа из Крста.

Вече кад је Бог клекао пред човеком, а љубав постала служење и завет

У тишини вечери, у Јерусалиму, за трпезом сабрани ученици још увек не слуте да присуствују догађају који ће променити историју.

Тајна која траје: зашто је Велики четвртак срце хришћанске вере

На Велики четвртак, Црква се сећа догађаја који представљају богословску основу хришћанског разумевања заједнице, љубави и спасења.

Страсна Седмица. На шта треба обратити пажњу?

Српски СПН својим читаоцима доноси екслузиван материјал посвећен највећем хришћанском празнику–Васкрсу.