На данашњи дан из штампе је изашао „Октоих првогласник“
Октоих првогласник. Фото: 24sedam.rs
На данашњи дан 1494. године одштампана је једна од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви.
Октоих – осмогласник, штампан 4. јануара 1494. у Ободској штампарији. Димензије 254 х 186 mm, обим 269 листова (538 страна).
Штампан је на папиру у двије боје (црна и црвена), у стилу ренесансе. Украшен иницијалима и заставицама, на насловној страни, заставица са укомпонованим грбом Црнојевића и иницијалом П.
Штампање и украшавање Октоиха извело је седам монаха под будним оком јеромонаха Макарија у Ободској штампарији.
Штампарија је позната као Штампарија Црнојевића, прва јужнословенска ћирилична штампарија и прва државна штампарија у свету.
Октоих је штампан у релативно великом броју, од чега је до данас сачувано 105 примерака. То указује на жељу издавача да књига буде дистрибуирана и у окружењу.
Ово културно-историјско и патриотско дело је имало за циљ да штампање књиге надомести, у време турских освајања, разарања угашене скрипторије у црквама и манастирима.
Из типографије Црнојевића штампарије изашло је, колико се до сада зна, пет дјела:
1. Прва икунабула – Октоих првогласник, штампан током 1493. године, а завршен 4. јануара 1494. године.
Октоих је најзначајнија, најсадржајнија и највише коришћена богослужна књига православне Цркве, настала још у осмом веку.
2. Октоих петогласник, штампан вероватно у току 1494. године је друга књига и логичан наставак претходне. Он је прва илустрована јужнословенска књига која је сачувана само у фрагментима који чине једва 1/6 књиге.
3. Трећа по реду, а највећа по обиму је књига Псалтир која је с техничке стране најсавременија, а нарочито се истиче по лепоти насловних слова и иницијала.
4. Наредна књига је Молитвеник, која је првобитно садржала текстове литургија за посебне потребе и она је сачувана само у фрагментима.
Најпотпунији је онај из манастира Тројице у Пљевљима који садржи 184 странице.
5. Последња позната Црнојевића икунабула је Четворојеванђеље, штампано вероватно 1496. године. До сада није пронађен ниједан примерак ове књиге и о њему се сазнаје на основу података да је препис „извод од форми Црнојевић од сложенија Макарија” урађен 1548. године у Буђеновцима у Срему.
Поред наведених књига сматра се са разлогом да је у Црнојевића штампарији „било још и више али "да нису пронађене”.
Први штампар, који је одштампао све књиге из Црнојевића штампарије био је штамапар Макарије, особити мајстор „да му је тешко било наћи такмаца у јужнословнеском свету, чак и међу најбољим штампарима”.
Макарије је био главно техничко лице и руководилац штампарије, а радио је са још 7 помоћника. Претпоставља се да је штампарску вештину учио у Венецији. Био је не само талентовани штамапар, већ и даровити и уман мислилац и богослов.
Раније је СПН писао о предавању о Божићу у Подгорици.
Pročitajte takođe
Подворје СПЦ у Москви прославило своју славу
У Подворју Српске Православне Цркве у Москви одржане су свечаности поводом крсне славе тог древног московског храма.
У Грабовцу одржан црквено-народни сабор
Сабор традиционално окупља верни народ, свештенство и монаштво Епархије будимске, као и бројне поклонике из Мађарске, Србије, Хрватске, Републике Српске и других земаља.
Митрополит Фотије: Неприхватљиво је да се данас сами проглашавамо геноциднима!
На празник Светих славних, свехвалних и врховних апостола Петра и Павла свечано је прослављена слава Петропавловског храма у Бијељини.
Сећање на доброчинство Св. Саве на Светој Гори
Светогорски манастир Каракал, посвећен Светим првоврховним апостолима Петру и Павлу, једанаести у хијерархији светогорских манастира, памти доброчинство и ктиторство Св. Саве.
Манастир Рибница након два века добио новог монаха
Након два века, у древној светињи обављено је монашење у сусрет прослави славе обитељи.
Обележена је 150. годишњица Јаворског рата и Калипољске битке
Прошао је један и по век од првог српско-турског рата и битке на Калипољу.