Икона Пећке Богородице поклоњена манастиру у Казахстану

Пећка Богородица .Фото: Митрополија црногорско-приморска.

Конзул Републике Србије у Казахстану г. Милан Зораја поклонио је храму Светих новомученика Акмолинских икону Пећке Богородице и књигу Пресвета Богородица Пећка Красница, коју је даривала управа манастира Подластве.

Тим поводом г. Зораја је игуману манастира Подластва о. Јустину (Мреновићу), упутио писмо.

"Икона је освештана у манастиру Високи Дечани 17. децембра 2025. године, након што је претходно унесена у храм Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији ради благослова."

Он још истиче како полазећи од историјске чињенице да су српски народ и Српска Црква током векова подносили тешка страдања и прогоне због вере у Христа, као и од потресног исповедништва Светих акмолинских мученица – страдалница логора АЛЖИР (Акмолински логор жена „издајника отаџбине“) – које су до последњег даха сачувале веру, наду и љубав према Богу, осетио је као верујући човек унутрашњи позив да да макар и скроман, допринос даљем продубљивању братских духовних веза међу православним верницима Србије и Казахстана.

"Дубоко сам уверен да нас управо та заједничка историја страдања и исповедништва обавезује и призива на још снажније сабрање у спасоносној вери, љубави и међусобном разумевању."

А.Л.Ж.И.Р. (скраћеница од: Акмолински логор за жене издајнике отаџбине) био је највећи совјетски женски затвор; налазио се у Казахстану, у Акмолинској области, и био активан од 1938. до 1950. (односно 1953) године. Овај колоквијални назив логор је добио по томе што су велики број његових затвореница чиниле жене, мајке, ћерке и сестре људи осуђених као „непријатељи народа“ и „издајници отаџбине“.

Услови живота у логору су били изузетно тешки. Довољно је само имати у виду да је клима казахстанске степе веома сурова, температуре осцилирају од плус 40°C лети до минус 40°C зими, а читаве године не престају да дувају степски ветрови – зими са снегом, лети са песком.

Када је отворен, 1938. године, у логору је било око 8.000 затвореница, од чега је 4.500 њих било осуђено по основу припадања породицама „издајника отаџбине”. До данашњег дана не зна се тачно колико је жена, старица и деце заувек остало да лежи у заједничким гробницама у степи.

На Јубиларном архијерејском сабору Руске Православне Цркве, у августу 2000. године, дванаест затвореница женског логора Акмола прибројано је лику Новомученика и Исповедника Русије.

Приликом посете граду Караганду 1997. године, Патријарх руски Алексије је Карагандинску област (средишњи део Казахстана) назвао „распростртим антиминсом, у који су уткане мошти новомученика”.

Раније је СПН писао о свечаној академији у Подгорици поводом Мојковачке битке .

Pročitajte takođe