СПОНА двадесет година чува српску реч и културу у Северној Македонији
Седиште КИЦ СПОНА у Скопљу. Фото: СПОНА
Српски културно-информативни центар СПОНА у Северној Македонији обележава двадесет година постојања и континуираног деловања у области културе, информисања и очувања националног идентитета. Основан у децембру 2005, културно-информативни центар СПОНА је током две деценије развио широку мрежу активности које су оставиле видљив и трајан траг у јавном и културном простору.
Радом на пољу културе и информисања, преко интернет презентације и гласила „Слово“, као и кроз подршку образовним процесима, радионице, изложбе, предавања и књижевне програме, СПОНА је постала један од кључних ослонаца српске заједнице. У оквиру Центра развијана је и богата библиотека, доступна истраживачима, ученицима и свим заинтересованима за српску културну баштину.
Већ 2006. СПОНА је покренула портал www.srbi.org.mk на српском језику, први те врсте у Северној Македонији, који је од оснивања до данас непрекидно ажуран и са разноврсном информативном понудом. Годину дана касније започето је и издавање гласника „Слово“, јединог штампаног гласила на српском језику у тој земљи, уз који излази и „Словце“ за децу.
„Две деценије веома видљивих трагова у области културе и информисања, преко сајта и гласила 'Слово', у логистици образовног процеса, до наменских радионица, изложби, предавања и књижевних презентација“, истакли су представници СПОНЕ поводом јубилеја.
На страницама „Слова“ објављују се записи о животу и свакодневици Срба у Северној Македонији, региону и Србији, као и текстови посвећени традицији, предању, духовности и културној и споменичкој баштини. Паралелно са тим, Центар је развијао и хуманитарну делатност, учествујући у прикупљању средстава и дарова на добротворним скуповима у Скопљу, Куманову и Тетову, уз подршку донатора и пријатеља СПОНЕ.
У оквиру издавачке делатности Центра објављена су значајна дела, међу којима су „Сто година Филозофског факултета у Скопљу“, Сећања Анђелка Крстића, Монографија СПОНЕ, Књига резимеа са научног скупа „Свети краљ Милутин и доба Палеолога“, као и едиција „Вардарски цветови“. Истовремено је настављен континуитет књижевних сусрета, промоција и јавних разговора, као и сарадња са Матицом српском, која је потврђена потписивањем меморандума о заједничком деловању и оснивањем Вардарско-моравског одбора.
„У овој двадесетој годишњици рада центра СПОНА, сав тај рад, прегалаштво, истрајност и хуманитарни ангажман препознат је и видљив широм Северне Македоније“, поручили су из Центра.
Јубилеј СПОНЕ обележава се и наставком рада у новим форматима, укључујући серијал подкаста који додатно проширује простор за дијалог и културну размену. Двадесет година постојања СПОНЕ сведоче о дугорочној посвећености очувању српске речи, културе и идентитета у Северној Македонији.
СПН је раније писао о томе како српска деца с Космета чувају своје духовно и културно наслеђе и идентитет.
Pročitajte takođe
СПОНА двадесет година чува српску реч и културу у Северној Македонији
КИЦ СПОНА у Северној Македонији обележава 20 година рада, током којих је изградио препознатљиву улогу у култури, информисању и очувању идентитета српске заједнице.
Јездић одиграо „Књигу о Милутину“ за Хуманитарни фонд „Привредник“
У Звездара театру у Београду одржана је добротворна представа Ненада Јездића, чији је приход намењен Хуманитарном фонду „Привредник“.
Историја женског подвига: потрага за архивом Кола српских сестара
У Етнографском музеју у Београду отворена је изложба „У потрази за изгубљеном архивом“, посвећена историји и наслеђу Кола српских сестара.
Београд међу првима: Како су покретне слике стигле у престоницу?
Данас је тачно 96 година од приказивања првог тон филма у Београду, само месец дана после његове светске премијере, док је први (неми) филм уопште приказан 1896.
Велико финале инцијативе „Просвјете“: Вуково име најзад на мапи Беча
Мисија која траје годинама улази у завршницу, јер ће Вук Караџић напокон добити трг у Бечу, захваљујући иницијативи „Просвјете“.
Провокације: Колона са симболима злочина прошла кроз српска села у ФБиХ
Ратним заставама такозване Армије БиХ и узвицима „Алаху екбер” у Федерацији БиХ поново се застрашују Срби у повратничким срединама.