СПОНА двадесет година чува српску реч и културу у Северној Македонији

Седиште КИЦ СПОНА у Скопљу. Фото: СПОНА

Српски културно-информативни центар СПОНА у Северној Македонији обележава двадесет година постојања и континуираног деловања у области културе, информисања и очувања националног идентитета. Основан у децембру 2005, културно-информативни центар СПОНА је током две деценије развио широку мрежу активности које су оставиле видљив и трајан траг у јавном и културном простору.

Радом на пољу културе и информисања, преко интернет презентације и гласила „Слово“, као и кроз подршку образовним процесима, радионице, изложбе, предавања и књижевне програме, СПОНА је постала један од кључних ослонаца српске заједнице. У оквиру Центра развијана је и богата библиотека, доступна истраживачима, ученицима и свим заинтересованима за српску културну баштину.

Већ 2006. СПОНА је покренула портал www.srbi.org.mk на српском језику, први те врсте у Северној Македонији, који је од оснивања до данас непрекидно ажуран и са разноврсном информативном понудом. Годину дана касније започето је и издавање гласника „Слово“, јединог штампаног гласила на српском језику у тој земљи, уз који излази и „Словце“ за децу.

„Две деценије веома видљивих трагова у области културе и информисања, преко сајта и гласила 'Слово', у логистици образовног процеса, до наменских радионица, изложби, предавања и књижевних презентација“, истакли су представници СПОНЕ поводом јубилеја.

На страницама „Слова“ објављују се записи о животу и свакодневици Срба у Северној Македонији, региону и Србији, као и текстови посвећени традицији, предању, духовности и културној и споменичкој баштини. Паралелно са тим, Центар је развијао и хуманитарну делатност, учествујући у прикупљању средстава и дарова на добротворним скуповима у Скопљу, Куманову и Тетову, уз подршку донатора и пријатеља СПОНЕ.

У оквиру издавачке делатности Центра објављена су значајна дела, међу којима су „Сто година Филозофског факултета у Скопљу“, Сећања Анђелка Крстића, Монографија СПОНЕ, Књига резимеа са научног скупа „Свети краљ Милутин и доба Палеолога“, као и едиција „Вардарски цветови“. Истовремено је настављен континуитет књижевних сусрета, промоција и јавних разговора, као и сарадња са Матицом српском, која је потврђена потписивањем меморандума о заједничком деловању и оснивањем Вардарско-моравског одбора.

„У овој двадесетој годишњици рада центра СПОНА, сав тај рад, прегалаштво, истрајност и хуманитарни ангажман препознат је и видљив широм Северне Македоније“, поручили су из Центра.

Јубилеј СПОНЕ обележава се и наставком рада у новим форматима, укључујући серијал подкаста који додатно проширује простор за дијалог и културну размену. Двадесет година постојања СПОНЕ сведоче о дугорочној посвећености очувању српске речи, културе и идентитета у Северној Македонији.

СПН је раније писао о томе како српска деца с Космета чувају своје духовно и културно наслеђе и идентитет.

Pročitajte takođe

Свети Трифун: Народни обичаји на празник вина, винограда и виноградара

Празник светог Трифуна, заштитника виноградара, усева и искрене хришћанске љубави у Србији означава симболичан почетак нове виноградарске године и буђење природе.

Други ватикански концил и „Синодални пут“ – наслеђе које и даље дели РКЦ

Зашто Други ватикански концил и више од шест деценија касније остаје једна од најспорнијих тачака унутар Римокатоличке Цркве?

#Мисли наглас: Паметни се стиде успона усташтва и подршке државе екстремизму

Дивљање на стадионима, усташке оргије на концертима и (не)реаговање власти показују прећутну подршку екстремизму и усташтву у хрватском јавном простору.

Пост о Савиној Неђељи и данас живо предање у Шестанима код Бара

Народно предање о Светом Сави и заветном посту у Шестанима и данас живи, подсећајући на духовне корене Бара и шире Крајине.

#Мисли наглас: Хрватски спорт и усташка песма у истој реченици

Пласман хрватске рукометне репрезентације у полуфинале Европског првенства опет је оголио идеологију која се у делу хрватске јавности све мање прикрива спортским еуфоријама.

Масакр и прогони Срба на Равним Котарима: 324 жртве још чекају правду

На 22. јануар 1993, јединице ХОС-а покренуле су агресију на јужне делове Републике Српске Крајине, остављајући стотине мртвих, протераних и заточених Срба.