СПОНА двадесет година чува српску реч и културу у Северној Македонији

Седиште КИЦ СПОНА у Скопљу. Фото: СПОНА

Српски културно-информативни центар СПОНА у Северној Македонији обележава двадесет година постојања и континуираног деловања у области културе, информисања и очувања националног идентитета. Основан у децембру 2005, културно-информативни центар СПОНА је током две деценије развио широку мрежу активности које су оставиле видљив и трајан траг у јавном и културном простору.

Радом на пољу културе и информисања, преко интернет презентације и гласила „Слово“, као и кроз подршку образовним процесима, радионице, изложбе, предавања и књижевне програме, СПОНА је постала један од кључних ослонаца српске заједнице. У оквиру Центра развијана је и богата библиотека, доступна истраживачима, ученицима и свим заинтересованима за српску културну баштину.

Већ 2006. СПОНА је покренула портал www.srbi.org.mk на српском језику, први те врсте у Северној Македонији, који је од оснивања до данас непрекидно ажуран и са разноврсном информативном понудом. Годину дана касније започето је и издавање гласника „Слово“, јединог штампаног гласила на српском језику у тој земљи, уз који излази и „Словце“ за децу.

„Две деценије веома видљивих трагова у области културе и информисања, преко сајта и гласила 'Слово', у логистици образовног процеса, до наменских радионица, изложби, предавања и књижевних презентација“, истакли су представници СПОНЕ поводом јубилеја.

На страницама „Слова“ објављују се записи о животу и свакодневици Срба у Северној Македонији, региону и Србији, као и текстови посвећени традицији, предању, духовности и културној и споменичкој баштини. Паралелно са тим, Центар је развијао и хуманитарну делатност, учествујући у прикупљању средстава и дарова на добротворним скуповима у Скопљу, Куманову и Тетову, уз подршку донатора и пријатеља СПОНЕ.

У оквиру издавачке делатности Центра објављена су значајна дела, међу којима су „Сто година Филозофског факултета у Скопљу“, Сећања Анђелка Крстића, Монографија СПОНЕ, Књига резимеа са научног скупа „Свети краљ Милутин и доба Палеолога“, као и едиција „Вардарски цветови“. Истовремено је настављен континуитет књижевних сусрета, промоција и јавних разговора, као и сарадња са Матицом српском, која је потврђена потписивањем меморандума о заједничком деловању и оснивањем Вардарско-моравског одбора.

„У овој двадесетој годишњици рада центра СПОНА, сав тај рад, прегалаштво, истрајност и хуманитарни ангажман препознат је и видљив широм Северне Македоније“, поручили су из Центра.

Јубилеј СПОНЕ обележава се и наставком рада у новим форматима, укључујући серијал подкаста који додатно проширује простор за дијалог и културну размену. Двадесет година постојања СПОНЕ сведоче о дугорочној посвећености очувању српске речи, културе и идентитета у Северној Македонији.

СПН је раније писао о томе како српска деца с Космета чувају своје духовно и културно наслеђе и идентитет.

Pročitajte takođe

Врбица: лазарице, дечја игра, молитва и песма – како Срби славе Врбицу

Врбица, или Лазарева субота, у Србији се слави врбовим гранчицама, литијама и лазарицама, као дан духовне, народне и дечје радости.

Књига Џона Бера књига о св. Јовану Богослову доступна на српском језику

Издаваштво Епархије жичке објавило српско издање важне књиге егзегезе аутора Џона Бера, чувеног православног свештеника и теолога.

Од мировњака до легенде: Како је Марк Леже помагао Србима повратницима

Марк Данијел Леже је Канађанин који је српским повратницима у Ливањском пољу био велики добротвор кад нису имали помоћ ниоткуда.

Навршава се четврт века од прве Светосимеоновске литије у Подгорици

Митрополија црногорско-приморска подсећа нас на почетке Подгоричке литије у част светог Симеона Мироточивог 25. фебруара 2001.

Народни обичаји: Беле покладе – најсвечаније у току године

Последње седмице пред Велики Васкршњи пост у Беле покладе (недељни дан пред почетак поста), народ се уз праштање и весеље и дружење спрема за подвиг.

Додељена „Извиискра Његошева“: признање припало Мирославу Максимовићу

Песник Мирослав Максимовић добитник је књижевне награде „Извиискра Његошева“ за циклус 2024/2025. године, одлучио је жири тог признања.