Никољданске поруке: Свети Николај као пример верности и службе
Митрополит рашко-призренски Теодосије беседи верном народу. Фото: Епархија рашко-призренска
Празник Светог Николаја молитвено је обележен у свим храмовима и манастирима Српске Православне Цркве, где су архијереји и свештенство служили свету Литургију и у беседама указивали на значај вере, смирења и жртве у животу овог великог светитеља. Сабрања су протекла у духу литургијске радости, уз бројно присуство верника.
У храму Светог Николаја у Приштини служена је света Литургија, након које је Митрополит рашко-призренски Теодосије говорио о животу и подвигу Светог Николаја, његовој чврстој вери и храбрости у одбрани православља на Првом васељенском сабору. Посебно је указао на страдање храма и његову обнову, истичући да оно што је једном посвећено Богу не може бити трајно уништено.
„Ево, браћо и сестре, и овај храм у коме смо се данас сабрали страдао је, био запаљен, рушен и потом напуштен. Али оно што је једном посвећено Богу – Богу и припада. Бог не дозвољава да оно што је у Његово име подигнуто и Њему посвећено замре“, поручио је митрополит Теодосије.
Слава манастира Никоља прослављена је светом Литургијом, током које је Митрополит жички Јустин подсетио на живот светог Николаја као пример потпуног предавања Богу и ближњима. У беседи је нагласио да величина светитеља није само у чудима, већ у јеванђељском животу.
„Свети Николај није постао велики само по чудима, већ по томе што је све што је имао раздао сиромасима и живео јеванђељски, уподобљавајући се Христу“, истакао је митрополит Јустин, позвавши вернике на истрајност у вери, смирењу и љубави.
Храмовна слава манастира Букова обележена је архијерејском Литургијом, а у беседи Митрополит тимочки Иларион указао је на значај стављања воље Божје испред личних жеља. Подсећајући на јеванђељску поуку о неосуђивању, нагласио је да се човек увек мора враћати Христовом примеру смирења и милости.
Свечано литургијско сабрање уприличено је и у Источном Сарајеву, где је Митрополит дабробосански Хризостом говорио о правоверности светог Николаја и његовој борби за очување здраве науке Цркве.
„Као прави пастир словесног стада Свети отац Николај је целог себе дао за духовно стадо своје“, нагласио је митрополит Хризостом, повезујући светитељев подвиг са истрајношћу Цркве у очувању православне вере кроз векове.
У Вршцу је слава Саборног храма Светог Николаја прослављена светом Литургијом и освећењем славских дарова, док је у храму Светог Саве на Врачару, поводом Никољдана, служена света Литургија након које је Епископ марчански Сава у беседи подсетио:
„Свети Николај није само проповедао заповести Господње, већ је њима живео. Својим делима испуњавао је заповест Божју, а тек онда је ту исту истину предавао другима“, истакао је владика Сава.
Празник светог Николаја и ове године је показао снагу литургијског сабрања и живо присуство светитеља у животу Цркве, као узора вере, љубави и несебичне службе Богу и ближњима.
СПН је раније писао о прослави светог Николаја као крсне славе владике Пајсија у Цетињском манастиру.
Pročitajte takođe
Ексклузивно: интронизација Патријарха све Грузије Шија Трећег
Интронизација 142. поглавара Грузинске Православне Цркве одиграва се на дан светог Андреја Првозваног - посебан празник у Грузији.
НИС и СПЦ потписали уговор о донацији земљишта манастира Војловица
Тим чином исправљена је велика историјска неправда!
Председник Грузије честитао новоизабраном патријарху Шију III
Председник Грузије Михаил Кавелашвили честитао је новом Католикосу-Патријарху све Грузије Шију III избор на трон Грузијске Цркве, пожелевши му да настави дело Илије II.
Устоличење новог патријарха Грузије 12. маја
Новог патријарха Грузије устоличиће на велики верски и државни празник - дан светог Андреја Првозваног.
Обраћање новог Патријарха све Грузије Шија
Новоизабрани Патријарх све Грузије обратио се Сабору и верницима после избора за поглавара Грузијске Православне Цркве.
За новог Патријарха све Грузије изабран митрополит Шио (Муџири)
За новог поглавара Грузијске Православне Цркве изабран је митрополит Шио Муџири. Сматрао се главним фаворитом након смрти Илије II, који је водио Цркву готово пола века.