Америчка политичарка изнела захтеве за заштиту УПЦ
Протест у Вашингтону. Фото: СПН САД
У уторак, 16. децембра 2025. године, Кетрин Вајтфорд, лидерка омладинског крила Републиканске странке САД и представница Друштва Светог Јована Шангајског, изнела је захтеве у одбрану Украјинске православне цркве на скупу у близини Беле куће.
Кетрин Вајтфорд је изјавила да је дискусија о тренутној ситуацији неопходна и да треба да се води не у контексту геополитике, већ на основу принципа људског достојанства и верске слободе.
Према њеним речима, Друштво Светог Јована није дошло у Вашингтон да говори против народа Украјине. Нагласила је да су то исти људи које су многи подржавали и за које су се молили током целог бруталног рата.
Вајтфорд је такође напоменула да је међу православним хришћанима присутним на догађају било много Украјинаца.
„Такође нисмо овде да бранимо Русију – ни у ком смислу нисмо проруска организација“,– рекла је.
„Овде смо само из једног разлога: да бранимо универзални принцип верске слободе и да се јавно изјаснимо када се овај принцип крши, чак и од стране влада које иначе подржавамо.“
Помињући Закон бр. 3894, који ефикасно ликвидира највећу и најстарију деноминацију у Украјини, Украјинску православну цркву, Вајтфорд је изјавила да су сврха и последице овог закона да целу Цркву гурну у илегалу.
Подсетила је да се свештенство УПЦ притвара и шаље на фронт, митрополит Арсеније је затворен више од 18 месеци и захтева хитну медицинску помоћ, а 80-годишњи поглавар УПЦ, митрополит Онуфриј, родом из Украјине, лишен је држављанства декретом председника Владимира Зеленског.
У међувремену, а посебно је алармантно за америчке грађане, цркве и манастири се одузимају, често насилно, док полиција стоји по страни и посматра.
Према Вајтфордовим речима, верници су приморани да се моле у подрумима и приватним становима, али чак и тамо су изложени прогону од стране обавештајних агенција и непријатељских медија.
„Желим да вас подсетим да не говоримо о Северној Кореји или Кини — све се ово дешава у земљи коју Сједињене Државе сматрају савезником“, нагласила је.
Вајтфорд је такође напоменула да су Уједињене нације, организације за људска права и хришћанске цркве широм света осудиле Закон бр. 3894 као грубо кршење верских слобода.
„Немогуће је бранити слободу, а истовремено је уништавати“, изјавила је. „Верска слобода није луксуз који се може укинути у ратно време. Напротив, управо у ратно време је најпотребнија.“
У том смислу, Вајтфорд је изнела захтеве Друштва Светог Јована влади САД, позивајући да се они узму у обзир у будућим политикама.
Конкретно, организација захтева суспензију и укидање Закона бр. 3894, тренутно ослобађање митрополита Арсенија и прекид присилне мобилизације свештенства, као и инсистирање на томе да Украјина испуни своје уставне и међународне обавезе у области верских слобода уз стварне механизме одговорности.
„Вера није злочин, традиција није издаја, а верска слобода није опција“, – нагласила је.
Раније је СПН писао како је америчка конгресменка позвала да се не подржавају земље које прогоне хришћане.
Pročitajte takođe
Србија зове 2026: У Солуну представљени летњи кампови за младе из расејања
Очување језика, културе и идентитета младих у расејању било је у средишту састанака и представљања пројекта „Србија зове 2026“ у Солуну.
Игуману Методију из манастира Хиландар уручен Сретењски орден у Солуну
Игуману хиландарском Методију у Солуну је уручен Сретењски орден првог степена, који је манастиру Хиландар додељен за допринос духовној мисији и обнови светиње.
Сећање на 3267 српских мученика у Средњем Подрињу и Бирчу – одговорност према будућности
Патријарх Порфирије разговарао је са члановима Организационог одбора који припремају обележавање страдања 3267 Срба у Средњем Подрињу и Бирчу.
Шта се крије иза Ђокићеве посете Хиландару?
Посета ректора Универзитета у Београду Светој Царској Лаври Хиландару подигла је огромну прашину.
Хорови из Србије и Црне Горе освојили престижне награде у Пољској
У Пољској је одржан Међународни фестивал духовне музике "Хајновка".
Ученици из Требиња остварили запажене резултате на међународном такмичењу
Реч је о међународном такмичењу “Дани словенске писмености”.