Објављена је монографија о јубилеју Крагујевачке Богословије

Крагујевачка богословија. Фото: СПЦ

Монографија споменичког карактера, објављена у јубиларној двадесет петој години постојања Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу, састоји се из више целина.

У првој се налази свечарски интониран предговор протојереја-ставрофора проф. др Зорана Крстића у којем се говори о заслужнима за оснивање и успешно трајање школе, пре свега епископима шумадијским Сави Вуковићу (+2001) и Јовану Младеновићу, као и о најважнијим питањима црквене просвете која су уочена кроз двадесетпетогодишњу праксу.

И текст епископа Атанасија Јевтића (+2021) Пети јеванђелист Свети Јован Златоусти као егзегета Речи Божје, који је прочитан у Крагујевачкој богословији 25. новембра 2007. године на симпосиону поводом 1600 година упокојења Светог Јована Златоуста, припада уводном одељку ове публикације.

Овај скуп из 2007. године може се сматрати једним од најважнијих догађаја у летопису крагујевачког богословског училишта.

Следећа целина, насловљена Оснивање Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу, садржи подсећање како је на иницијативу епископа Саве донета одлука да у јесен 1977. године почне са радом Одељење Београдске богословије Светог Саве у Крагујевцу.

Посебно је документовано сведочанство о првом радном дану нове школе у приградском крагујевачком насељу Грошници који су благословили епископи шумадијски Сава и браничевски Игнатије.

Нарочито истакнуто место добио је дан пре две и по деценије – проглашење самосталности 26. новембра 2000. године на свечаности у Крагујевцу.

Одлуку о томе је 2. новембра 2000. године донео Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве.

Након података о некадашњим и актуелним професорима Богословије, као и о осталим члановима колектива, Споменица поводом дведесет пет година од оснивања доноси централни сегмент Летопис са рубрикама у којима су приказани важни догађаји из досадашње историје.

Најчешће су истакнути почетак школске године, славске свечаности поводом прослављања Светог Јована Златоуста и матурски испити на крају школске године.

У књизи су поменути и други летописни догађаји, на пример већ помињани научни скуп поводом 1700 година упокојења Светог Јована Златоуста.

Објављени су и неки реферати које су припремали професори Богословије поводом обележавања значајних датума националне, црквене или културне историје.

А такође и записи о примању монашког пострига професора ове школе Јована Прокина и Немање Старовлаха.

И ова књига, као и сви догађаји посвећени прослављању јубилеја оснивања Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, показују „величанственост наших богословских училишта у свим периодима наше историје.

Раније је СПН писао о промоцији књиге о Дучићу у Требињу. 

Pročitajte takođe

Србија зове 2026: У Солуну представљени летњи кампови за младе из расејања

Очување језика, културе и идентитета младих у расејању било је у средишту састанака и представљања пројекта „Србија зове 2026“ у Солуну.

Игуману Методију из манастира Хиландар уручен Сретењски орден у Солуну

Игуману хиландарском Методију у Солуну је уручен Сретењски орден првог степена, који је манастиру Хиландар додељен за допринос духовној мисији и обнови светиње.

Сећање на 3267 српских мученика у Средњем Подрињу и Бирчу – одговорност према будућности

Патријарх Порфирије разговарао је са члановима Организационог одбора који припремају обележавање страдања 3267 Срба у Средњем Подрињу и Бирчу.

Шта се крије иза Ђокићеве посете Хиландару?

Посета ректора Универзитета у Београду Светој Царској Лаври Хиландару подигла је огромну прашину.

Хорови из Србије и Црне Горе освојили престижне награде у Пољској

У Пољској је одржан Међународни фестивал духовне музике "Хајновка".

Ученици из Требиња остварили запажене резултате на међународном такмичењу

Реч је о међународном такмичењу “Дани словенске писмености”.