Саво Штрбац: Догађаји око тзв. „ХПЦ“ опасни и за Србе и за СПЦ у Хрватској

Саво Штрбац, Д.И.Ц. "Веритас"

Групација која се представља као „Хрватска православна црква“ окупља проусташке елементе, новинаре, историчаре и квазиисторичаре који шире бројне историјске фалсификате. Једна од главних и најзаступљенијих, која се чује у свим хрватским медијима, пориче да је Јасеновац био логор смрти, тврдећи да је у питању био радни камп у којем су људи умрли од болести, указао је Саво Штрбац, председник Документационо-информативног центра “Веритас”.

Представници самозване ХПЦ последња два месеца појачали су активности у врбовању “верника”, а спољни притисак за признавање ове “цркве” све више јача, додаје Штрбац. Он упозорава да је пројекат дугорочан и опасан по Србе и Српску Православну Цркву, јер има за циљ стицање аутокефалности и отимање имовине СПЦ у Хрватској.

“Главни циљ ове групе је докопати се изузетно вредне имовине СПЦ. Реч је не само о храмовима већ и о шумама, ливадама, виноградима, иконама и ризницама. Загребачки Цветни трг је био у власништву СПЦ, нешто је враћено, а нешто је у поступку враћања”, објаснио је Штрбац.

ХПЦ још није регистрована као верска заједница у Хрватској јер законски услови захтевају постојање пет година и најмање 500 верника. Међутим, број следбеника је достигао 16.000, а у Хрватској (према неким подацима има чак 40.000 „православних Хрвата“) што је знатно више у односу на већину осталих мањих верских заједница, додаје Штрбац.

Он подсећа да та организација редовно шири историјске фалсификате, укључујући тврдње да Митрополија у Сремским Карловцима није српска, да је отац Николе Тесле био хрватски свештеник и да су неки од најзначајнијих Срба у ствари Хрвати, попут Милутина Миланковића.

Пројекат ХПЦ, према Штрбцу, потиче још из 2010, када га је покренуо припадник Усташке младежи Иво Матановић, преживели из Блајбурга. После његове смрти, заменио га је самозвани архиепископ Александар (Иванов) из Бугарске, уз учешће загребачког “архиепископа” и председника тзв. Светог синода Бонифација Шкулића.

“Сви су се надметали ко је веродостојнији наследник ХПЦ из доба НДХ и Анте Павелића”, рекао је Штрбац. Он је истакао да је симбол ове организације – православни грб на чијој позадини се налази усташка шаховница – показатељ њиховог идеолошког усмерења.

Једна од активности те групе била је комеморација у јами Јазовка, 23. јуна, посвећена наводним жртвама комунистичког терора, односно усташама који су бежали пред партизанима и страдали током одбране Хрватске од ЈНА између 1991. и 1995.

Иначе, Штрбац је истакао и да СПЦ недовољно схват озбиљност догађаја око тзв. „ХПЦ“ у Хрватској.

Не може се искључити могућност, како каже, да иза свега стоји и хрватска држава, јер као прво – прелази реко поступака бугарског распопа Александра, првог човека те накарадне творевине, самозваног „архиепископа“.

Министарство правосуђа које иначе региструје сличне организације службено – засад је још није регистровало и она остаје на нивоу организације. С друге стране, тзв. „ХПЦ“ испуњава прописане услове да се званично региструје и хрватска влада и држава, по Штрпчевим речима, трпе значајан притисак да то обаве – а што се види и из подршке коју „интелектуална елита и дијаспора, посебно из Аустралије“ дају тој организацији.

Не треба занемарити ни знатну финансијску подршку коју тзв. „ХПЦ“ ужива, каже председник „Веритаса“. Ако се то још није десило, то је вероватно што неко у Хрватској још увек зазире од озбиљних сукоба с Београдом. Још и то им није потребно после актуелног ревизионизма који се догађа по питању усташтва у Хрватској.

„Овакав потез би био опасан за Србе православце у Хрватској, али и за саму СПЦ“, упозорава Саво Штрбац.

Зашто? Зато што би, по његовим речима, признање „ХПЦ“ значило аутоматски и преузимање све имовине СПЦ у Хрватској, која је огромна. Али, сама имовина није најбитнија, колико је битна судбина Срба у Хрватској – а што би било остварење Анта Павелића и свих усташа, каже он.

Најновија „активност“ коју су смислили из тзв. „ХПЦ“ је позив на „божићни концерт“ бугарског православног црквеног збора, 7. Јануара идуће године у дворани Ватрослав Лисински у Загребу. Наводно, та је вест остала без одјека у Хрватској. Оно што знамо је да се у тој дворани одржавају комеморације и усташки скупови.

СПН је и раније писао о разним покушајима историјског ревизионизма, глорификације усташтва и злочина против Срба.

Pročitajte takođe