Од ислама до Христа и православља – исповест једног Немца
Писмо са сведочанством једног човека курдско-турског порекла који је одрастао у религиозној породици сунитске традиције у Немачкој, добила је и објавила у оригиналу редакција СПН-а у Немачкој.
У самом почетку човек се пита да ли је нашао Христа сам, или га је Христ позвао себи. Јер, како каже, у детињству је био окружен вером и имао је на сваком кораку, религија му није била блиска. Ипак, страхопоштовање према Алаху било је присутно и није призивао улудо његово име, нити је хулио. Плашио се да крши заповести. Тај страх, како каже, држао га је под контролом.
Са девет година, преселио се из Швелма у Келн, у средину у којој се осећао странац и међу Немцима и међу сунaродницима – био је „превише чудан“. Непознавање језика, неспремност да прихвати обичаје који су му били туђи и утисак да није „довољно њихов“ донели су му јак осећај усамљености.
Током раних тинејџерских година та изолованост се продубила. У породичном окружењу био је означен као неко ко не испуњава очекивања. Атмосфера нетрпељивости, оптужби и насиља довела је до прекида односа с оба дела породице.
Потрага за идентитетом прерасла је у одбојност према исламу, који је поистовећивао с онима који су га одбацили. Уз то, понео је и предрасуде према јудаизму, учене у кући. И само хришћанство је за њега у почетку било предмет подсмеха. Иако га је тишина цркава привлачила, преовлађивао је његов цинизам.
Уместо религије, како признаје, тражио је ослонац у секуларним идеологијама, посебно у комунизму, који је видео као бунт против породице. У тим трагањима, упао је у друштво које га је привело дрогама и криминалу. Празнина коју је покушавао да угаси зависношћу само је прикривала његову дубоку депресију.
Интересовање за Христа јавило се код њега 2017. Читајући Камија и његову мисао о „филозофском самоубиству", почео је преиспитивати границе људског знања и сопствени атеизам.
Постао је агностик и пожелео да упозна Христа подаље од предрасуда.
И даље је био оптерећен породичним сукобима и личним падовима. У том периоду изгубио је пријатеља за ког се сумњало да је преминуо од дроге, а блиски рођак му је умро пре него што се с њим измирио. Те ране покренуле су у њему жељу за помирењем.
У тајности је почео да се моли и да тражи знак. Први пут је ушао у Келнску катедралу и осетио необјашњиву утеху. Исто се поновило и на протестантској сахрани.
У џамији и хинду храму није налазио оно што је тражио. Трагање га је постепено довело до православља, о коме је нешто више сазнао преко друштвених мрежа.
Упознао је Руску Православну Цркву у храму Светих Константина и Јелене. С првог богослужења понео је дубоко унутрашње узбуђење. При другом доласку, на парастосу, осећај је био још снажнији - спој радости, туге и необјашњиве топлине. Описао је то као невидљиви загрљај.
Почео је да учи о вери, да разговара с људима из заједнице и да укључује хришћанске поруке у свакодневицу. Тај пут изазвао је спреге осуда и подсмеха међу ближњима, каже он. Један члан породице рекао му је да за њих „више не постоји“.
У то време јављали су му се кошмари који су се појачали после смрти друга, али су нестали када се искрено помолио пред крстом који је нацртао на табли у стану. Како се приближавао православљу, постепено су ишчезли и депресија, и непосредни страхови и мисао о самоуништењу.
Свет је почео да види с више љубави, укључујући и оне који су га одбацивали. Постао је подршка људима који су желели да се ослободе зависности или да се дигну после падова. Чак је и у породици дошло до првих знакова приближавања.
Данас је катихумен који свој преображај види као дар Божји. У светлости која долази од светих види одговор на питања која је Ками постављао разуму.
Он верyје да га је пут, ма колико тежак био, довео тамо где треба и остаје отворен и радознао за оно што му Господ припрема.
СПН је раније писао о промени религијске слике у Немачкој и напуштању традиционално немачких деноминација од стране верника - ради преласка у православље.
Pročitajte takođe
Од ислама до Христа и православља – исповест једног Немца
Нашој немачкој редакцији обратио се човек који је пут до православља прошао кроз неслагања у породици, духовне дилеме и дугу борбу са самим собом.
Свети Нектарије: просветитељ, духовни отац и исцелитељ
Нектарије Егински, угледни архијереј и учитељ, рођен 1846, оставио је трајан утисак као духовни вођа, просветитељ и чудотворац у Грчкој Цркви.
Сабор светих анђела подсећа на службу небеских сила у историји спасења
Православна Црква 21. новембра обележава Сабор светих ангела, дубоко укорењен у ранохришћанској традицији и подсетник на место и улогу небеских сила у животу Цркве.
„Права вера“ владике Фотија чује се и у Почајевској лаври на украјинском
Химне и молитвене песме нашег Владике зворничко-тузланског Фотија све су познатије и популарније широм православног света.
Како је настао Ђурђиц и чудеса над моштима Светог Георгија
Ђурђиц (16. новембар по новом) обележава спомен на пренос моштију Светог Георгија у Лиду, место где је пострадао и где је култ овог великомученика рано заживео.
Козма и Дамјан у предању као исцелитељи и заштитници болесних
Зимски Врачи – 14. новембар, празник су Светих Козме и Дамјана, лекара који се вековима памте по служби Богу и људима, милосрђу и чудесним исцељењима.